Радост сликања Милована Панића

Панчево – Шљивици, панцири, записи и документи, 70 радова на папиру у акрил техници академског сликара Милована Панића, насталих у последње четири године у атељеу овог Панчевца, пред публиком су у галерији панчевачког Народног музеја. Уметник је за више од 45 година стваралаштва пажљиво бирао тренутке када ће да самостално излаже, а овог 16. пута, поставку именује кратко, „Слике” и не објашњава превише „шта је хтео да каже”, већ утисак и поруку препушта посматрачу.

– Уметност је необјашњива. Она се једноставно осети и то је само између посматрача и слике. У мом случају, слика је баш слика, саму себе оправдава. Не може се ништа даље објашњавати, и ја то не радим. Оно што се види је четвороделни циклус апстракције, знакови, тонови, мрље, боја, срца, лик, речју забелешке које ћу каније преносити на платно. Ако бих морао да их дефинишем, ово јесте лирска апстракција, заступљен је колорит и слике делују оптимистично, што је и најважније – каже аутор Милован Панић, док критика напомиње да радови сажимају његова претходна искуства, показујући стилске вежбе развијања репертоара експресивног знаковља, те да је на делу принцип градње и разградње апстрактног призора. Садашњи Панићев рад усмерен је на енформелно третирање форме, чулност извире из директне акције и експресивног гекстуалног трага, потенцирајући репетитивне облике.

 – Он се у својој формацији није никада никоме обавезао и отуд у његовим сликама постоји оно што називамо чедношћу и чистотом, необавезаношћу, што може да обавеже само унутрашње импулсе. Утолико је то драгоценије, јер је поткрепљено правим знањем и обавештеношћу, припадношћу духу времена. У том погледу, Панић је као витез кичице јасно предочио свој ликовни рукопис, очишћен од аматерских заноса и недоумице, јављајући се као цртач оштрог нерва и колорита који уме да састави снажне хармоније и опоре контрасте – напомиње Душан Ђокић, ликовни критичар.

Видљиво је, према наводима критичара, да је уметник своју изворну експресију и рафинирану чулност успео да укроти и подреди вишем осећању реда и хармоније, разградњу облика пренео је у градњу слике као „зида” непремостиве баријере која је постала искључиви носилац порука. Тако, после лаког и лежерног уопштавања форме, материја избија у први план, а слојевитост сликане структуре јесте врста категоричног императива. Међутим, додају, у тој заводљивој авантури изнађена је мера и успостављено је одређено естетско начело, принцип равнотеже између сукобљених енергија и могућих значења у контексту интеракције тако развијених поступака.

 – Феномен стварања Милована Панића је радост сликања. Његови најновији радови, у којима се сажимају сва његова претходна уметничка и животна искуства, препуни су емоција, фантазије и енергије. Он користи формална и методолошка средства апстрактног експресионизма, али у потпуно другој функцији та средства концептуално славе живот. Немају трагедије и егзистенцијалности у себи. Она носе рефлекс човека коме је чин сликања најважнији, а он је радост – мишљења је критичар Ђорђе Станојевић.

У краткој биографији, гледано на опус дуг безмало пола века, академски уметник Милован Панић, тек бележи да је самостално излагао 15 пута, а да за собом има око 200 групних наступа у земљи и иностранству. Наводи и да је члан Удружења ликовних уметника Војводине, те да му је прва награда била Плакета града Загреба 1985, а за сада последња она Октобарског салона у Ковину 2019. године.