„Sveti Georgije ubiva aždahu” – premijerno u JDP-u

Predstava „Sveti Georgije ubiva aždahu” premijerno je prikazana na Velikoj sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

– Svaki dan na televizijskim ekranima ili posredstvom mreža gledamo rat. Direktan prenos rata i smrti iz Gaze, Ukrajine… A onda jednim klikom menjamo kanal pa slikom i tonom idemo na zabavne programe i razne sadržaje. To je realnost današnjeg vremena i zato smo u naš savremeni kontekst smestili priču koja je napisana pre četiri decenije, a čija se radnja dešava u osvit Prvog svetskog rata u Srbiji. Tu temu može da razume mlada generacija, a stariji imaju priliku da je pogledaju u novom čitanju na repertoaru JDP-a, uz napomenu da komad ostaje u svojoj epohi u kojoj je nastao i daje savremeni ugao priči koja se bavi ljubavnim trouglom u ratnom užasu – kazao je akademik Dušan Kovačević, prema čijem tekstu je režiju uradio Milan Nešović, koji je sa dramaturškinjom Jelenom Mijović bio zadužen za adaptaciju.

Scenografiju je uradio Gorčin Stojanović. Za kostimografiju bila je zadužena Biljana Grgur, a za scenski govor i koreografiju Andreja Kulešević. Scenski govor uradila je dr Dijana Marojević. Za dizajn svetla pobrinuo se Jovan Stankić, a za dizajn zvuka Vladimir Becin. Muziku je komponovao Vladimir Pejković, a tekstove pesama potpisuje Julija Petković (Duda Buržujka).      

U ranijoj oceni ovog komada Jovan Hristić je napisao: „Ova žestoka melodrama odvija se u jednom grotesknom svetu, koji kao da je sa Brojgelovih ili Bošovih slika sišao na pozornicu: dok zdravi i pravi ratuju, kljasti i bogalji zavode njihove žene. Posle prve ljubavne scene između Katarine i Gojka, pred nas izlazi jedna revija bogalja: Ninko bez noge, grbavi Mile, iskrivljeni vodeničar, Rajko Pevac s jednom kraćom nogom, pijanica Trifun… Nisu svi oni ljubavnici ratničkih žena, ali će biti odvedeni na front kako to ne bi kojim slučajem postali, pošto je vojnicima – koji samo što se nisu pobunili – borba za otadžbinu jedno, strah za čast svojih kuća nešto drugo i mnogo stvarnije. Na frontu će ih dočekati još jedan bogalj – poručnik Tasić, koji je iz balkanskih ratova doneo ono što će, posle Drugog svetskog rata, u jednoj svojoj psihijatrijskoj studiji Hugo Klajn nazvati „ratnom neurozom”. Razume se, svi će izginuti. Kovačevićeva drama je strašno surova – nikad se još rat nije posmatrao iz ovako iskrivljene perspektive. Navikli smo da je vidimo i očima oficira, i očima intelektualaca, i očima prostih seljaka, ali ga još nikada nismo videli očima bogalja. Šta je pisac hteo da kaže? Da je rat nešto užasno, da Srbi umeju samo da ginu, a život kvare svađama i zađevicama? Svaki odgovor osiromašuje ovu odličnu dramu, koja izlazi na pozornicu u nesvodljivom bogatstvu svojih tema i pokazuje da je Kovačević, pisac sposoban da se uhvati ukoštac sa najsloženijim pitanjima života.”

Ova predstava treće je delo Dušana Kovačevića na redovnom repertoaru JDP-a. Prva repriza je sutra u 20 časova.