Na mapi grada manjak ulica sa imenima žena

Ulice često govore o istoriji, tradiciji i kulturi. Te priče uglavnom su ispričane kroz imena muškaraca, a doprinosi žena kroz vekove bili su često zanemareni. I one su u velikoj meri oblikovale istoriju, nauku, umetnost i društvo, a njihov rad se znatno manje odražava na tablama sa imenima ulica. Na mapi prestonice i dalje je malo ulica koje nose imena žena.

Inicijativu za promenu ove situacije pokrenula je 2019. godine Brankica Janković, poverenica za rodnu ravnopravnost. Istakla je da je analizom ustanovljeno da u glavnom gradu 4,48 odsto ulica nosi ženska imena, dok 50,19 odsto nosi muška.

– Na prvi pogled ne deluje tako, ali nedovoljna zastupljenost žena u našem kolektivnom sećanju ukazuje i na širi problem i dominantni narativ o ulozi žene u našem društvu. Ulice sa imenima zaslužnih žena imaju simboličku poruku i mogle bi doprineti promeni umreženih predrasuda i štetnih patrijarhalnih obrazaca. Ni danas, a ni kroz našu istoriju, žene nisu bile samo majke, sestre i domaćice, već su se bavile i onim profesijama koje se doživljavaju često kao „muška” zanimanja – objašnjava Jankovićeva.

Žene su kroz istoriju, u mnogim oblastima – od nauke, umetnosti, medicine, do borbe za ljudska prava – ostavile dubok trag, ali su njihovi doprinosi često bili zanemarivani ili potisnuti u drugi plan.

– Šetajući našim ulicama, može se pomisliti da su samo muškarci gradili naše društvo, a oblikovale su ga i mnoge, široj javnosti ne tako poznate, žene, koje su neopravdano zapostavljene u kolektivnom pamćenju – ukazuje poverenica.

Jedan od najvažnijih razloga zašto je ova inicijativa važna jeste što imenovanje ulica ima snažnu simboličku moć.

– Naziv ulice ne čini samo grad lepšim, on je i znak poštovanja prema ličnosti i njenom životnom delu, kao i odraz vrednosti koje društvo stavlja na visoko mesto – naglašava Jankovićeva.

Pomaka je bilo za ovih pet godina, ali se poverenica nada da će inicijativa tek naići na razumevanje jer će to značiti i suštinsko razumevanje važnosti poštovanja principa ravnopravnosti.

Ne postoji nijedna opština u gradu na kojoj neka ulica ne nosi naziv po nekoj značajnoj ženi, prema rečima  Bojane Borić Brešković, predsednice Komisije za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine grada Beograda.

– Komisija će se truditi da se u budućnosti procenat ulica koje bi ponele ženska imena i poveća. U poslednjih nekoliko godina ulice u prestonici su dobile Kosara Cvetković, Jelisaveta Dojkić, Danica Tomić, dr Draginja Babić i mnoge druge koje su to zaslužile nemerljivim davanjem doprinosa razvoju srpskog društva – navodi predsednica komisije.

Ovaj proces, kako kaže Hristina Cvetinčanin Knežević, sociološkinja, novinarka i istraživačica, ima mnogo dublje značenje nego što se možda na prvi pogled čini. Imena ulica nisu samo tehnička oznaka mesta, već i odraz kolektivne svesti o tome šta društvo smatra vrednim i važnim.

– Ulice nose imena ljudi iz naše istorije kojima se ponosimo i za koje smatramo da su učinili neke važne stvari koje su nam ulepšale ili olakšale današnji život. Nizak procenat ulica koje nose imena žena nam ukazuje ili da mislimo da one nisu ljudi, ili da se njima ne ponosimo, ili, najizvesnije, da nismo svesni koliki je bio njihov doprinos današnjem društvu – ističe sociološkinja, koja smatra da je borba za imena ulica ne samo borba za rodnu ravnopravnost, već i za ravnotežu u javnom prostoru.

Borba u nazivima ulica je simbolički važna jer šalje poruku da žene ne moraju biti samo majke, sestre da bi bile cenjene. Mileva Marić Ajnštajn, Nadežda Petrović, Milena Pavlović Barili, kao i Milunka Savić… neke su od žena čija imena nose ulice glavnog grada.

– Imena ulica odaju poštovanje osobi i njenom životnom delu, ali ukazuju na živote i dela koja u ovom društvu cenimo. Od ove četiri važne žene, dve su ostvarile svoje životno delo istražujući lične senzibilitete u miru i po tome ih pamtimo, a dve su nas zadužile kao borkinje i bolničarke u vremenima kriza, u toku ratova. Ta simbolička borba vodi se i na ulicama, ali i patrijarhalno ratničko nasilje odražava živim jer su doskoro u našem kulturnom tradicionalnom kodu žene bile vidljive samo kao majke boraca ili kao borkinje poput Milunke i Nadežde, dok su njihovi lični senzibiliteti i životna dela manje važni, kao i kod Milene, dok je u relaciji sa muškarcem to bio slučaj kod Mileve. Na ovaj način šalje se poruka da žene mogu biti prepoznate i poštovane samo ako krvare za ovu zemlju jer značajan broj žena čija imena nose ulice su povezane sa narodnooslobodilačkim borbama. U zemlji u kojoj je poslednjih deset godina ubijeno najmanje 260 žena je to veoma opasno – ukazuje Hristina.

Ovakva poruka je, ističe ona, pogrešna i netačna. Mnogi se protive ovim promenama, smatrajući ih tek kozmetičkim, ali simboličke promene često imaju veći efekat od očiglednih i trenutnih.

U simboličkom kontekstu, promena naziva ulica je od neprocenjive vrednosti jer žene moraju da budu i tako viđene u javnom prostoru.

– Praktičnije, ovo osvajanje ulica kroz imenovanje ne može biti odvojeno od pukog fizičkog zauzimanja, a ono je uslovljeno bezbednošću. Beogradske ulice nisu bezbedne za žene i neophodno je da se to promeni. Potrebno je da se izmeni infrastruktura, osvetli, ali i da se bude dosledniji u kažnjavanju onih koji nam bezbednost, a kroz nju i život, ugrožavaju – zaključuje Hristina.

Nejednaka zastupljenost, kako objašnjava Jankovićeva, može uticati na društvenu svest i rodnu ravnopravnost, a ima potencijala da oblikuje i percepcije i stavove mladih ljudi.