U slavu Čehova i Jurija Rakitina

Povodom obeležavanja 165 godina od rođenja klasika ruske književnosti Antona Pavloviča Čehova  večeras od 17 sati u  Ruskom domu u Beogradu na repertoaru je njegova komedija u jednom činu „Bračna ponuda“. Izvodi je Rusko pozorište mladih „Jurij Rakitin“. Junake besmrtnog Čehova tumače: Vladimir Bubnov, Marija Ivanova i Danila Danilović. Biće to ujedno i prva predstava kojom će se pozorište koje nosi ime uglednog ruskog reditelja, pedagoga i glumca Jurija Rakitina predstaviti beogradskoj publici.

Angažovanjem u Narodnom pozorištu u Beogradu, Narodnom pozorištu u Šapcu i Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu od 1921. do 1946. godine, Jurij Ljvovič Rakitin značajno je doprineo razvoju srpskog pozorišta, stekavši priznanje izuzetno cenjenog umetnika u Jugoslaviji.

Dramski reditelj i pedagog Jurij Ljvovič Rakitin (Harkov, 1882.- Novi Sad, 1952.) rođen je u porodici sudskog pripravnika Leontija Lava Aleksejeviča Jonjina i Lidije, rođene Kozlov. Usled čestih premeštaja oca, Georgij-Jurij i njegov brat Sergej detinjstvo provode u provinciji i na posedima rođaka. Osnovnu školu i tri razreda gimnazije pohađa u Kalugi, četvrti razred u Prvoj moskovskoj klasičnoj gimnaziji, a ostale u Irkutsku. Uprkos protivljenju oca da se posveti pozorištu,  mladi Jurij sa samostalno zarađenim novcem u jesen 1902. napušta roditeljski dom i stiže u Petrograd, gde u velikoj konkurenciji polaže prijemni ispit na Glumačkoj višoj školi. Trogodišnje studije završava u klasi proslavljenog glumca Vladimira Nikolajeviča Davidova. Pred diplomske ispitne predstave, iz obzira prema državnom zvanju oca, Georgij Leontijevič Jonjin sebi prisvaja umetničko ime: Jurij Ljvovič Rakitin. Ženi se Julijom Valentinovnom Šackom, koja se bavila glumom i pozorišno-amaterskim radom. Njihov jedinac, sin Nikita kasnije organizator komunističkog kružoka u Rusko-srpskoj gimnaziji u Beogradu, 1937. godine napustiće ih zauvek i iz Pariza pobeći u Španiju, stupivši u internacionalne brigade. Trag mu se zameće u SSSR...

Oktobarska revolucija  zatiče Jurija Rakitina u Petrogradu. Ipak, zbog nepodnošljive gladi i  smanjenih mogućnosti za profesionalni rad, ne prihvatajući političku poziciju Mejerholjda, on napušta Petrograd i pridružuje se sinu, supruzi i njenim roditeljima na imanju u Gomelju, koji je pod nemačkom okupacijom. Pred oslobođenje oblasti od strane Crvene armije povinuje se nagovorima Šackih i beži u Kijev, gde u pozorištu Solovcova režira „Dva brata“ Ljermontova... Preko Harkova odlazi u Odesu, koju drže Francuzi. Gonjen prilikama građanskog rata, preko Harkova, Rostova na Donu i Sevastopolja, marta 1919. brodom stiže u Konstantinopolj. Zahvaljujući izuzetnoj koncentraciji inteligencije i umetnika u izgnanstvu, do jeseni 1921. u Carigradu bavi se profesionalnim i kulturnim radom, i  režira predstave ruskih trupa. Reditelj i prijatelj Nikita Balijev nudi mu angažman u svom ruskom pozorištu u Parizu. Istovremeno, preko poslanstva Kraljevine SHS, Jurij Rakitin prima i prihvata poziv Milana Grola, upravnika Narodnog pozorišta u Beogradu. 

-Reditelj Jurij Rakitin, koji je u Srbiji radio posle bekstva iz Rusije, posle revolucije, govorio je glumcima da ne sužavaju ulogu na strelicu, na poruku, kojom će, u datom momentu, bocnuti gledaoca da ga probude iz dremeža. Nije gluma očigledna nastava, pa da emitujete poruke u gledalište. Poruke šaljite poštom, a ovde usijajte maštu i samo napred. Ne bojte se, možda će neko razumeti i to što ste hteli. Eto, ja se držim te Rakitinove poduke i u literaturi, zna da kaže rediteljka Vida Ognjenović.

U njegova krupna ostvarenja iz svetske dramaturgije ubrajaju se: „Revizor“, „Bogojavljenska noć“ i „San letnje noći“,  „Mirandolina“, „Galeb“, „Ivanov“, „Aveti“, „Divlja patka“...