Sindikati žele da sačuvaju članstvo

Žučna rasprava u prosvetnim krugovima zbog spornih odredaba sveže potpisanog Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u osnovnim i srednjim školama i domovima učenika (PKU) ne prestaje. I pre nego što je novi kolektivni ugovor ozvaničen objavljivanjem u „Službenom glasniku” uveliko se osporavaju njegove dve odredbe koje je većina zaposlenih prepoznala kao kršenje zabrane diskriminacije. Prva predviđa da isključivo članovi reprezentativnih sindikata potpisnika PKU ostvaruju pravo na pun iznos novčane jubilarne nagrade, dok ostalima sleduje upola manja suma. Druga nalaže da svi zaposleni u prosveti pri odlasku u penziju imaju pravo na otpremninu u vrednosti dve prosečne zarade, samo su izuzetak od tog pravila, opet favorizovani, članovi reprezentativnih sindikata potpisnika PKU za koje otpremnina vredi više – tri prosečne plate. I jubilarne nagrade i otpremnine zaposlenima ne isplaćuju sindikati nego poslodavac. Ministarstvu prosvete neki nastavnici su već uputili, a neki planiraju da pošalju, zahtev da se iz PKU uklone diskriminatorne odredbe i da se svim zaposlenima u prosveti jubilarne nagrade i otpremnina isplaćuju pod istim uslovima, bez obzira na članstvo u sindikatu. Uvereni su da ovako sročene odredbe predstavljaju direktnu diskriminaciju i grubo kršenje ustavom i zakonima garantovanih prava i pitaju se kako je to promaklo stručnjacima iz Ministarstva prosvete u toku pisanja teksta PKU.

– U ovom trenutku deluje kao da država nastoji da sačuva reprezentativnost sindikata, a da sindikati na silu pokušavaju da sačuvaju članstvo. Ipak, ovakvih ideja bilo je i ranije među pojedinim sindikalcima. Često se u prošlosti dešavalo da u sindikalnim aktivnostima učestvuju samo predstavnici sindikata ili da štrajk opstruiraju oni koji nisu u sindikatu, tako se još ranije javila ideja da se u PKU ubaci odrednica koja će štiti samo prava članova sindikata.

Nisam pravnik, ali ovde se vrlo lako može postaviti pitanje ustavnosti ovakve odluke imajući u vidu činjenicu da PKU važi za sve zaposlene, ne samo za članove sindikata, a posredi je jasna diskriminacija zaposlenih – pojašnjava za „Politiku” Aleksandar Markov, iz Foruma beogradskih gimnazija (FBG).

Do juče ovaj sindikat bio je deo Sindikata radnika u prosveti Srbije (SRPS), koji je učestvovao u pisanju PKU, pa odbio da ga potpiše, pa juče naknadno na ponovljenom glasanju izglasao da će ipak da potpiše. Da kolebanje prevagne u konačno potpisivanje donekle je uticalo i to što članovima SRPS-a ne sleduju dodatni benefiti ukoliko ne parafiraju ugovor, ali i to što prema PKU predsednici sindikata potpisnika tog dokumenta – svi od školskog do republičkog nivoa – imaju pravo na uvećanje zarade do 12 odsto.

Glavni odbor FBG-a odlučio je da napusti SRPS nezadovoljan radom ove organizacije, čija je reprezentativnost sad naročito pod lupom.

– Sramno preinačavanje odluke predsedništva PKU je samo kap koja je prelila čašu u inače nefunkcionalnoj sindikalnoj organizaciji kojoj očigledno nije interes zaštita prosvetnih radnika. FBG nikada nije delio kolege na članove i nečlanove, uvek smo gledali opšti interes sa željom da prosvetni sistem funkcioniše uz poštovanje prava i obaveza zaposlenih i učenika. Reprezentativni sindikati su potpisivanjem sramnog PKU, zajedno sa ministarkom prosvete, institucionalizovali podelu zaposlenih na podobne i nepodobne. FBG ne želi da bude deo te zajednice – saopštio je Forum beogradskih gimnazija i pozvao druge članice SRPS-a da napuste tu organizaciju.

Markov kaže da se ne seća da su nekada u štrajku prosvetni radnici dobili bolje uslove nego sad, a da je istovremeno gnev prema reprezentativnim sindikatima veći nego ikada pre.

– Kada se sve ostavi po strani, dolazimo do po sindikate poražavajuće činjenice da se možda tek završenim štrajkom postiglo možda više neko ikada pre. Vlada je odobrila povećanje zarade od 21 odsto, izmenu PKU koji donosi značajne pogodnosti po zaposlene poput naknade 100 odsto zarade za obolele od najtežih bolesti na bolovanju. Takođe, pojednostavljuje se preuzimanje zaposlenih iz jedne u drugu ustanovu, uvodi mogućnost usklađivanja početne zarade fakultetski obrazovanog kadra u školama sa prosečnom zaradom u republici, a opet sindikati iz štrajka izlaze poraženi. Umesto da povećaju članstvo, nemuštim potezima uspevaju da ga smanje, kao i da određene izmene u PKU dovedu u kontekst moguće ucene članstva. Ovo, više nego bilo šta drugo, govori da u poslednje vreme oni koji treba da stanu na čelo prosvetnih radnika i povedu ih u borbu za bolje sutra nisu kadri ni da stoje na začelju te kolone – uveren je Markov.

Reprezentativni sindikati pozivaju na prekid štrajka, ali ih kolege ne slušaju. Kada se pregovara, podseća Markov, uzima se u obzir društvenopolitički kontekst.

– Tokom prethodnih meseci i predstavnici vlasti i sindikata ponašali su se kao malo dete kada se uplaši pa zatvori oči. Mislili su da ako zažmure na ono što se oko njih dešava, sve će proći samo od sebe. To se naravno nije dogodilo, a s obzirom na ogromno razočaranje u sindikate, ovaj potez sa diskriminacijom zaposlenih (ili možda iz perspektive pregovarača, pozitivnom diskriminacijom), gnev je postao mnogo veći, kao i razočaranje. Ako su ranije i imali nameru da nagrade članove sindikata za aktivno učešće, u ovom kontekstu ovo se doživljava kao pokušaj da se uhvate za slamku spasa i diskriminacijom zaštite stvarnu ili navodnu reprezentativnost – poentira Markov.

Od starta je upitno kuda vodi zatvaranje škola

Zaposleni u prosveti se dele u suprotstavljene tabore, brkaju se građanska neposlušnost i bojkot nastave. Ima li razloga za dalji štrajk u prosveti? Šta je sada cilj obustave ili skraćenih časova? Šta su zahtevi? Da li je podrška studentima dovoljan razlog za prekid nastave u preduniverzitetskom školstvu?

– I prekid rada škola je više građanska neposlušnost nego štrajk, jer ne postoje jasno definisani zahtevi i organizovano vođenje. Nastaju neke asocijacije, svaka škola iznosi svoje zahteve. Od starta je bilo upitno gde vodi zatvaranje škola. Jasno je da one ne mogu biti zatvorene nedeljama ili mesecima pa je upitan cilj zbog kojeg se zaposleni izlažu tolikom riziku i zbog čega odgovornost prema bivšim đacima stavljaju iznad odgovornosti prema sadašnjim učenicima. Sve je poslednjih dana haotično pa je upitno i da li bi učenici bili na nastavi da su se kojim slučajem nastavnici vratili – zaključuje Aleksandar Markov.