Pešake treba voleti

„Pešake treba voleti. Pešaci sačinjavaju veći deo čovečanstva. Ne samo to. Njegov bolji deo. Pešaci su stvorili svet. Izgradili su gradove, podigli mnogospratna zdanja, sproveli kanalizaciju i vodovod, popločali ulice i osvetlili ih električnim sijalicama. Proširili su kulturu širom sveta, pronašli štampu, izmislili barut, premostili reke, odgonetali hrišćanske hijeroglife... I kad je sve bilo gotovo, kad je naša planeta dobila relativno blagotvoran izgled – pojavili su se vozači...”

Tako počinje nenadmašni humoristično-satirični roman „Zlatno tele” Iljfa (1897–1937) i Petrova (1905–1942). Objavljen je 1931. godine, a u godinama posle Drugog svetskog rata bio je veoma popularan i u Jugoslaviji, naročito među mlađim čitaocima, koji su često znali njegove delove napamet i rado ih navodili u prigodnim prilikama.

Danas, u sasvim drugačijim prilikama, kada su vozači (ne samo u Srbiji) sve nervozniji, pa se zaleću na pešake koji protestuju, očito je da bi prvu rečenicu ovog romana trebalo što češće izgovarati, a i poštovati.

Vojislav M. Stanojčić,

Beograd