„Пешаке треба волети. Пешаци сачињавају већи део човечанства. Не само то. Његов бољи део. Пешаци су створили свет. Изградили су градове, подигли многоспратна здања, спровели канализацију и водовод, поплочали улице и осветлили их електричним сијалицама. Проширили су културу широм света, пронашли штампу, измислили барут, премостили реке, одгонетали хришћанске хијероглифе... И кад је све било готово, кад је наша планета добила релативно благотворан изглед – појавили су се возачи...”
Тако почиње ненадмашни хумористично-сатирични роман „Златно теле” Иљфа (1897–1937) и Петрова (1905–1942). Објављен је 1931. године, а у годинама после Другог светског рата био је веома популаран и у Југославији, нарочито међу млађим читаоцима, који су често знали његове делове напамет и радо их наводили у пригодним приликама.
Данас, у сасвим другачијим приликама, када су возачи (не само у Србији) све нервознији, па се залећу на пешаке који протестују, очито је да би прву реченицу овог романа требало што чешће изговарати, а и поштовати.
Војислав М. Станојчић,
Београд
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


