Nije sve onako kako izgleda

Nije čest slučaj u srpskoj poeziji da se piše o knjigama izabranih pesama, jer, po uvreženom mišljenju, nema tu šta novo i zanimljivo da se kaže. Može biti a ne mora da znači.

Iako je štampano nekoliko knjiga izabranih pesama (poslednja u dva toma u „Stubovima kulture“, 2005), jednog od najznačajnijih „živih klasika“ srpske književnosti, Ljubomira Simovića, izbor o kojem govori ovaj tekst, verovatno, najbliži je autorovom pogledu na svoje, sopstveno pesništvo. Pre svega, zato što su, za razliku od uobičajenih izbora, pesme i ciklusi, po Simovićevim rečima, poređani „po tematskoj srodnosti, a ne po hronološkom redu“, a tome pesnici u krajnjoj liniji i teže, zar ne. Međutim, neka hronologija ipak postoji, jer se knjiga „otvara” izborom iz Slovenskih elegija (Simovićeva prva zbirka pesama), a zatvara separatom novih pesama kojima prethodi izbor iz Tačke. To jeste sekundarna stvar, iako bi pravi potez bio „mešanje karata“ i apsolutno zanemarivanje hronologije u korist tematske srodnosti.

I dalje čekam pesnika koji bi se odlučio na takav korak.

U Gostu iz oblaka pesnik je izborom po tematskoj srodnosti otključao neke nove vidike, i za čitaoce i za kritičare, ali što je još važnije – izbor je pokazao stvaralačku vitalnost pesnika i potrebu da uvek bude drugačiji od prethodnog Simovića, što nije nimalo jednostavno a o čemu svedoči Simovićev, da tako kažem, renesansno-raznoliki opus. Već sam napomenuo da se Gost iz oblaka „zatvara” separatom od četiri nove pesme koje donose i još jednu razliku, koju ćemo moći videti i do kraja uočiti tek kada izađe nova knjiga. Ipak, ove četiri pesme nagoveštavaju u kom će pravcu ići ta buduća knjiga. U ovim pesmama, ubeđen sam, Simovićev ton dosta je oštriji, beskompromisniji, vitalniji, nezavisniji, lucidniji i nepristrasniji, u odnosu na prethodne zbirke.

U sve četiri pesme („Prodavac kupusa“, „Mišolovka“, „Trg od oružja“ i „Pred rajskim vratima“) Simović zaoštrava svoj kritički odnos prema kolektivnim temama dopunjujući ga britkom otrežnjujućom ironijom, pa bi se tako pesma „Prodavac kupusa“ mogla čitati u svetlu srpsko-crnogorskih odnosa (pročitati intervju sa Simovićem „Spavanje kao strategija i taktika“, u knjizi Obećana zemlja) u kojoj prodavac kupusa stavljajući glavicu kupusa na kantar konstatuje i „domaćici i poštaru kaže: /Nekad smo bili dva oka u glavi!/ A sada smo dva oka u dve glave! Ili pesma „Trg od oružja“ koja u formi prepoznatljivog simovićevskog dramskog dijaloga oslikava modernu agoru u kojoj se umesto slobodnih reči koriste i slobodno prodaju kalašnjikovi, a bezimeni prodavac viče: Nema argumenata, brava ni trikova/ ispred cevi kalašnjikova! Ova pesma konciznim i pomalo tragikomičnim tonom upire prstom i snagom svojih reči razoružava kolektivno ludilo (pre svih, naše!) ovih prostora. Međutim, ova pesma može predstavljati i jednu širu globalnu sliku sveta koja bezimenog prodavca sa trga pretvara u filozofsku varijaciju „milosrdnog anđela“ koji propoveda svoje jevanđelje: Šta će ti raj kad nemaš kalašnjikov?

Ipak, pesma koja sasvim opravdano „zatvara” ovaj izbor jeste „Pred rajskim vratima“, možda najbolja pesma u srpskoj poeziji od dvehiljadite godine. Ona sublimira Simovićevu poeziju u malom, ali i anticipira taj novi i sveži Simovićev ton koji, kao i uvek, funkcioniše na nekoliko nivoa, da ne kažem, vidika. Još jednom dramska forma, ali ovog puta mnogo većeg i ozbiljnijeg formata koju bi vredelo postaviti kao jednu malu pozorišnu predstavu. Simović ovom pesmom ne gleda u prošlost nego u budućnost, ali sa namerom da ironičnim tonom upozori na više puta ponavljanu sklonost sa pogubnim rezultatima, posebno u poslednjem delu pesme – bezrezervno verovanje u „dogmu“, bila ona nacionalističko-nebeska ili evropska. Za Simovića su i jedna i druga batina sa dva kraja.

Jer svaki raj koji se nudi iza rajskih vrata ne mora i biti raj, naročito ako imate pogrešnu predstavu i uverenja o tom raju, čiji god on bio. U ovoj pesmi raj se pretvara u baraku iznad koje kroz oblake lete anđeli s automatima!

Da nije to onaj gost iz oblaka iz naslova knjige?! Valjda nije.