Sećanje na Mirjanu Čavić Vasiljević

Uvek sa osmehom i životnom radošću Mirjana Čavić Vasiljević (16. maj 1931 – 2. februar 2025), sopran Opere Narodnog pozorišta u Beogradu, svedočila je o svojoj karijeri dugoj četiri decenije. Sada posle njenog odlaska na večni počinak, početkom ovog meseca, ostaju iza nje zapisane uloge, a ima ih i velikih i malih oko 48, koje je ostvarila u zlatno doba Beogradske opere, kada je naš nacionalni ansambl gostovao po svetu, ali i bio domaćin velikanima kao što su Mario del Monako, Franko Koreli, Plasido Domingo...

Nastupi su se događali u Rimu, Zapadnom Berlinu, Kopenhagenu. Lozani, Oslu, Madridu, Kairu, Brnu, Bratislavi, Zagrebu, Ljubljani. O posvećenosti muzici, operi i koncertnim aktivnostima svedoče brojne fotografije Mirjane Čavić Vasiljević sa scene, fragmenti izvođenja čuvenih operskih dela, prikazi iz domaće i strane štampe, strana gostovanja na kojima su operske predstave Narodnog pozorišta bile istinski vrednovane.

Mirjana Čavić Vasiljević je pored studija italijanskog jezika na Filološkom fakultetu u Beogradu uporedo pohađala solo pevanje u MŠ „Mokranjac”, u klasi prof. Katarine Jovanović Stefanović. Potom je na Muzičkoj akademiji primljena u klasu prof. Zlate Đunđenac i diplomirala je sa ocenom deset kao student generacije. Posle položene audicije na konzervatorijumu „Benedeto Marćelo” u Veneciji 1959. dobila je stipendiju u klasi pedagoga Marije Karbone, a presudna je bila i ocena Renata Fazana, dirigenta i direktora ove ustanove.

– Na završnom koncertu letnjeg kursa u Veneciji te godine pevala sam „Aidu” u finalnoj sceni, u pratnji orkestra La Feniče, Radames je bio Pjetro Botaco, a Amneris Seta Papoulian (kasnije Del Grande). Imam divna sećanja na Veneciju, te večeri sam dobila pohvale i novi poziv za jednogodišnju stipendiju. Kako mi je Beogradska opera ponudila angažman, tačnije direktor Branko Pivnički, ipak sam se odlučila da pevam u svojoj zemlji. Ali sam zahvaljujući italijanskoj podršci i naredne dve godine dolazila u Veneciju na letnje kurseve – svojevremeno se za naš list prisećala Mirjana Vasiljević, koja je od 1961. ostvarila brojne uloge, među njima Mimi u „Boemima”, Đulu u „Eri s onoga svijeta”, Parasju u „Soročinskom sajmu” i mnoge druge različitog opsega, koje su odgovarale njenom lirskom sopranu.

Uz to su usledila i priznanja. Kasnije je isticala da su joj velika podrška, empatija i drugarstvo u Italiji često nedostajali. Bilo je u njenoj karijeri i mnogo koncertnih izvođenja, koje je hvalila Melanija Bugarinović, ali i Duško Miladinović, tadašnji dirigent i direktor Opere Narodnog pozorišta.

Mirjana Čavić Vasiljević i posle odlaska u penziju, početkom devedesetih, nije žalila što je život posvetila operi. Bila je posvećena i drugim umetnostima, mnogo je čitala i veoma se ponosila što je njen muzički gen nasledio i sin Darko Vasiljević, violinista.