Trampova spoljnopolitička doktrina

Da pobeda predsednika Trampa predstavlja „tektonsku promenu” u globalnim odnosima uverljivo najavljuje njegova nova spoljnopolitička doktrina koju je upravo obrazložio državni sekretar Marko Rubio. Osnovnu čini interes SAD kao apsolutni prioritet u mirnodopskim uslovima: „Spoljna politika uvek treba da bude o unapređenju nacionalnog interesa SAD i to treba raditi koliko god je moguće izbegavajući rat i oružani sukob”, te da „Amerika treba da radi samo ono što njoj ide u korist, a savezništvo će biti moguće samo tako gde se interesi poklapaju sa drugim državama. Tu imate partnerstva i savezništva: gde se ne poklapaju, tu je zadatak diplomatije da spreči sukob”. Pobeda u hladnom ratu je donela SAD globalnu suprematiju tako da su postale: „jedina sila u svetu, pa smo preuzeli odgovornost da u mnogim slučajevima postanemo globalna vlada, pokušavajući da rešimo svaki problem”. I onda Rubio kaže da „nije uobičajeno da svet ima jednostranu silu” i zaključuje: „To je bila anomalija, posledica kraja hladnog rata, ali na kraju će se vratiti u tačku gde imate multipolarni svet, više velikih sila u različitim delovima planete.” 
Apsolutni zaokret u odnosu na odlazeće demokrate sa Bajdenom koji su i dalje ignorisali nadolazeći multipolarizam uz nastojanje da neuspelim pokušajem objedinjavanja demokratskog sveta na čelu sa SAD sa dva neuspela svetska „demokratska” samita ovekoveče poredak liberalne demokratije, zasnovan na pravilima i pod američkom dominacijom. Negativan bilans takve politike na geostrateškom (neizbežni kolektivni Jug naspram kolektivnog Zapada), političkom (BRIKS nasuprot G7), ekonomskom (uspon Kine, Indije, Zaliva, pad EU), ideološko-političkom (prezasićenje ultraliberalizmom i uspon suverenizma) praktično je doveo Trampa na čelo SAD, kao izraz nužnih promena. Naprosto po prirodi, a kako bi se omogućila nova ravnoteža snaga i izbegao globalni sukob, novi poredak mora početi sa promenama kod najjačeg koji je do sada uporno ignorisao neminovnost tih promena. Upravo u ovom smislu i nastupa nova Trampova spoljnopolitička doktrina koja razume da je svet multipolaran, rat i oružani sukob u principu nepotreban, nacionalni interes dominantan i motiv za saradnju, partnerstva i „savezništva”, ideološko-politička tranzicija (povratak tradicionalnim vrednostima) neophodna, itd. Cilj joj je „povratak” Amerike na vrh globalne scene sa instrumentima geopolitike, ekonomije, diplomatije i mehanizmima koji se načelno udaljavaju od intervencionizma (mirovne inicijative, preispitivanje delovanja USAID-a, NED-a, itd.) i vraćaju protekcionizmu (uvod u trgovinski rat, carine, ekonomskopolitički pritisci i dr.). 
U svojoj doktrini predsednik Tramp se vraća nekadašnjoj Monroovoj doktrini iz 19. veka o neposrednoj interesnoj zoni Amerike koju čini njeno okruženje i američki kontinent. Prvim konkretnim potezima prema Kanadi, Meksiku, Panami, Kini, ali i Evropi (Grenland, EU, VB), predsednik Tramp upravo daje na znanje da će tako u narednom periodu tretirati okruženje SAD, kao prioritetnu interesnu zonu i tako je štititi u odnosima sa drugim silama, uključujući i „savezničku” Evropu. 
Važan segment Trampove spoljnopolitičke doktrine je opredeljenje za mir i ostvarivanje dominacije SAD preko ekonomskih, ekonomskopolitičkih, diplomatskih instrumenata. Mirovna inicijativa za okončanje rusko-ukrajinskog rata i spremnost da to rešava u trouglu Vašington–Moskva–Peking, kao globalno relevantnim subjektima, potvrda je da predsednik Tramp razume i uvažava globalnu multipolarnost i vraćanje realpolitici sa potrebom uspostave nove ravnoteže snaga. Takav pristup objektivno vraća Americi globalni autoritet i sprečava njegovu dalju eroziju geopolitičkom isključivošću na nerealnim osnovama iz perioda administracije predsednika Bajdena i demokrata koja je omogućila uspon kolektivnog Juga, proširenje BRIKS-a, ratove u Evropi i na BI, sve skupa na štetu dominacije SAD na globalnom planu. 
Vraćanje bilateralizmu biće važan doktrinarni instrument u kreiranju i sprovođenju spoljne politike administracije predsednika Trampa. 
Možda čak najveću promenu predsednika Trampa sa doktrinarnim efektima i u spoljnoj politici, mišljenja sam, čini vraćanje tradicionalnim vrednostima i nacionalnim politikama i interesima. Jer vraćanje prirodnim i korenskim ideološko-političkim premisama najdublje osporava ultraliberalni koncept sada dominantnih zapadnih društvenih kretanja sa uticajem i na spoljnom planu, dok uspon suverenizma, kao modela za promociju neposrednog nacionalnog interesa na spoljnom planu, to efektivno zaokružuje. 
Šta ova doktrina može da znači za Srbiju? Najpre da joj Srbija nije suprotstavljena. Generalno se zalaže za mir, uvažava tradicionalne vrednosti, neguje suverenizam kroz politiku prioriteta nacionalnog interesa. Uklapa se i interesno u ekonomskopolitičke mehanizme koji čine važne poluge ove doktrine na spoljnom planu. Sve skupa dobra osnova za dalje jačanje odnosa.

*Diplomata u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista