Auto od milion kilometra uspomena

Bor – U Slatini, kod Bora, penzioner Svetislav Slavko Spasojević, dugogodišnji profesionalni vozač i automehaničar, još vozi popularnog „fiću”, koji je lane u septembru navršio pola veka. Kočoperni Slatinjanin, već ušao u osmu deceniju, poznatiji kao automehaničar Slavko, tvrdi da je njegov automobil, i njegov najbolji drug, zasigurno najstariji „fića” u Boru i Timočkoj krajini i da je još u besprekornom voznom stanju. Teško da se takav može naći i u Srbiji.

„Fića” i Slavko prešli su zajedno više od milion kilometara. Sigurno se neće rastavljati, dok je Slavko živ. U saobraćajnoj dozvoli piše da je „fića” napravljen 1957. godine, a u ličnoj karti njegovog vlasnika da je rođen 1936. u selu Slatini. Ovih dana, kada se „Zastava” u Kragujevcu, s puno emocija zaposlenih oprostila s poslednjim „jugom” i poslednjim „stojadinom”, popularni automehaničar Slavko je vidno setno raspoložen. Žao je i njemu starih „Zastavinih” automobila. I dodaje, svog „fiću” ne bi dao ni za šta na svetu. Drugovali su najčešće na drumu između Slatine i Bora, gde je Slavko radio (mesečno po 1.000 kilometara), ali bilo je i drugih redovnih tura, do najbližeg bugarskog grada Vidina, kao i do Sofije, a bezbedno su „fića” i njegov vlasnik dosezali i udaljenije evropske zemlje.

– Volim ga zato što čuva moje najlepše uspomene. Na put uvek nosim sve vitalne rezervne delove i alat. Sigurno ne preterujem ako vam kažem da za ovog „seniora” imam delova za još pedeset godina. Promenio sam do sada i četiri motora, ali auto je zadržao originalni fabrički izgled. Čuvao sam ga i održavao najbolje što umem. A umem zato što sam i automehaničar, i autolimar, i autolakirer. Zato i sada izgleda kao nov. A tek kako mu prede mašina – s ljubavlju u glasu priča nam Slavoljub, i poverava nam kako je očuvao „fićinu” limariju:

(/slika2)– Pre mnogo godina, sasvim slučajno, primetio sam kako je jedan rastvor u mojoj radionici čašu od jogurta pretvorio u tečnu masu, i kako je ta masa lepo „legla” na lim. Nastavio sam da eksperimentišem i jednog dana tim „eliksirom” presvukao sam dobro očišćenu „fićinu” školjku, a zatim je ofarbao. Tako sam proterao koroziju – kaže Slavko, napominjući da je bio u prilici da kupi i nova, veća kola poznatije marke, ali nije želeo da se razdvaja od „fiće”. Baš kao što se ni danas ne razdvaja od motocikla NSU iz 1955. godine, s kojim je 1962. osvojio prvo mesto u drumskoj vožnji u Srbiji. Taj motocikl je još u njegovoj garaži. Nije na prodaju. Kad god ga pogleda, Slavko oseti miris benzina i prašine i seti se „ludih godina” mladosti.

S. Todorović