Navršilo se 90 godina od rođenja Danila Kiša

Pre 90 godina, 22. februara, rođen je Danilo Kiš, moderni klasik srpske i svetske književnosti, podsetili su iz izdavačke kuće „Arhipelag”.

Danilo Kiš je rođen 1935. u Subotici. Otac mu je Eduard Kiš, mađarski Jevrejin, majka Milica Dragićević, rodom sa Cetinja. Posle ranog detinjstva, obeleženog Drugim svetskim ratom, što će postati jedan od najsnažnijih izvora njegove literature, Kiš će se naći na Cetinju, gde će završiti gimnaziju. Studirao je u Beogradu, gde je bio prvi diplomirani student Svetske književnosti.

Kiš je započeo kao pesnik, da bi se od početka šezdesetih godina okrenuo prozi: kratkim pričama i pripovetkama, novelama i romanima. Prve Kišove knjige objavljene su 1962. godine, kada su se u jednom tomu pojavili kratki romani Mansarda i Psalam 44. Potom sledi Kišov „porodični cirkus”, jedan od dva najvažnija toka u piščevoj književnosti, prenosi Tanjug.

Romani „Bašta, pepeo” (1965) i „Peščanik” (1972), zajedno s knjigom kratkih priča „Rani jadi” (1970), oživljavaju misteriju detinjstva koja se događa usred užasa logorskog sveta Drugog svetskog rata.

Tek spoznati svet se ruši u vihorima istorije, od kojih Kišovi junaci pokušavaju da sačuvaju makar neki trag porodične istorije i postojanja sveta u kome su oblikovani. Dok je „porodični cirkus” pripovedna rekonstrukcija logorskog sveta nacizma, novele u Grobnici za Borisa Davidoviča (1976) i Enciklopediji mrtvih (1983) i u posthumno objavljenoj knjizi Lauta i ožiljci (1994) govore o staljinističkim montiranim procesima i čistkama.

Tako se u Kišovoj prozi zaokružuje velika slika epohe druge polovine XX veka. Uporedo s pisanjem proze, Kiš je sve vreme pisao autopoetičke eseje, dragoceno svedočanstvo o njegovom životu i delu. Kišov autopoetički opus jedan je od najvažnijih opusa te vrste u ukupnoj istoriji srpske književnosti. Pored nekoliko knjiga eseja i knjige razgovora Gorki talog iskustva, posebno mesto u ovom opusu ima polemička knjiga „Čas anatomije” (1978). Kiš je pisao drame i filmske scenarije.

Prevodio je s francuskog, mađarskog i ruskog jezika. Kišove knjige prevedene su na veliki broj svetskih jezika, u izdanjima vodećih svetskih izdavača i u edicijama modernih klasika svetske književnosti. Za roman „Peščanik” dobio je NIN-ovu nagradu za roman godine, za Grobnicu za Borisa Davidoviča Goranovu nagradu, za Čas anatomije Nagradu Željezare Sisak, za Enciklopediju mrtvih Andrićevu nagradu. Za ukupan književni rad dobio je Nagradu „Skender Kulenović”, „Sedmojulsku nagradu” i Nagradu AVNOJ-a. Dobio je i niz međunarodnih književnih nagrada, među kojima se nalaze: „Veliki Zlatni orao grada Nice” za ukupan književni rad, francuski Orden Viteza umetnosti i književnosti, italijanska književna nagrada „Tevere” i Nagrada „PEN Bruno Šulc” koja mu je dodeljena u SAD. Izabran je za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti (1988). Knjige Danila Kiša, bolje od ma čega drugog, pokazuju da sve nije književnost, ali da književnost može biti najbolji deo našeg iskustva.

Delo Danila Kiša potvrđuje piščeve reči s početka osamdesetih o „veličanstvenom mehanizmu koji ne dozvoljava da se svet obesmisli, da reči izgube svoje značenje”. U kratkom eseju „Zašto pišem?” iz 1985. godine Kiš kaže: „Pišem, dakle, jer sam nezadovoljan sobom i svetom. I da bih iskazao to nezadovoljstvo. Da bih preživeo”.

 Danilo Kiš je pisac koji ima i čitaoce i tumače. I on svoje čitaoce neprestano stiče u novim generacijama. Upravo zato je neophodno da dela Danila Kiša stalno budu dostupna. Arhipelag je ekskluzivni izdavač dela ovog pisca za Srbiju, Hrvatsku i Bosnu i Hercegovinu.

U izdanju ove kuće objavljena su Kišova dela u deset knjiga (romani, priče, poezija, drame i filmski scenariji) i Kišovi poetički spisi u tri toma (izabrani eseji u knjizi Poslednje pribežište zdravg razuma, „Čas anatomije” i „Gorki talog” iskustva). Mirjana Miočinović, koja je priredila veliki deo piščeve književne zaostavštine, priredila je i voluminoznu knjigu Danila Kiša „Iz prepiske” koja je objavljena u dva izdanja (2021, 2024).