Za metro više od milijardu evra

Beograd bi za nekoliko godina mogao da dobije prvu liniju metroa, ali pod uslovom da projekat „težak” više od milijardu evra finansijski pomogne država, kao i investitori iz inostranstva. Georgije Poltavčenko, koji je nedavno posetio naš grad u svojstvu šefa ruske delegacije i izaslanika predsednika Rusije, očekuje da će ove nedelje gradonačelnik Dragan Đilas otputovati u Moskvu i razgovarati o učešću ruske strane u izgradnji i finansiranju beogradskog metroa.

Prvi čovek Beograda nedavno je izjavio da će metro sigurno biti građen, ali da će zbog razlike u stručnim mišljenjima oko trasa biti angažovani eksperti iz inostranstva koji su napravili nezavisne šinske sisteme u svojim gradovima.

– Na taj način želim da domaći faktor i uticaj politike, koji je u prošlosti uglavnom bio katastrofalan, potpuno stavim u stranu.Metro je projekat za sledećih 30 godina, a cena prve faze prelazi milijardu evra. Grad ga može započeti, ali država mora da stane iza nas – istakao je Đilas.

Prvi projekat za izgradnju metroa napravljen je još 1972. godine, auradila ga je tadašnja Direkcija za metro. Godinu dana kasnije obrazovan je Sektor za metro gde su 1982. godine, u saradnji sa projektantima bečkog i minhenskog metroa, završena idejna arhitektonska i inženjerska rešenja za prvu etapu i raspisan samodoprinos građana za unapređenje javnog gradskog saobraćaja. Međutim, od izgradnje metroa odustalo se već 1985. godine kada je usvojen plan „Tramvaj za 21. vek” koji je predviđao automobilsko-tramvajski model grada. Ideju o izgradnji metroa ponovo je pokrenuo 1997. godine tadašnji gradonačelnik Zoran Đinđić, a zbog besparice početkom 2000. godine pojavila se ideja oizgradnji lakog metroa. Stručnjaci koji su je podržali u prvi plan suistakli da grad pre može da finansira izgradnju lakog šinskog sistema nego teškog metroa.

Dragomir Mandić, profesor Saobraćajnog fakulteta i jedini koji u Srbiji predaje lake šinske sisteme, zamera gradskim vlastima što se pre odluke o izgradnji metroa nisu konsultovali sa domaćim stručnjacima. On naglašava da izgradnja lakog šinskog sistema i podzemnog dela metroa košta i vremenski traje isto, ali ističe da je prednost lakog metroa u nadzemnim deonicama čiji se kilometri znatno brže grade, a i jevtiniji su.

Đorđe Bobić, bivši gradski arhitekta, naglašava da teški metro predstavlja mnogo kvalitetnije i bolje rešenje koje bi doprinelo da problem saobraćajnih gužvi u prestonici konačno postane prošlost. On, međutim, smatra da je veliko pitanje da li će ovaj projekat moći da bude ostvaren, jer takav poduhvat košta između milijardu i milijardu i po evra.

Stručnjaci upozoravaju i da većina gradova koji imaju sličnu konfiguraciju terena kao Beograd, recimo, San Francisko, uopšte nemaju metro zbog komplikovane procedure izgradnje, jer brdovit teren nije pogodan za kontinuirane radove i teži je za planiranje.

-----------------------------------------------------------

Poslednji metro izgrađen u Sofiji

Izgradnja linije metroa u Sofiji počela je 1998. godine i to je ujedno poslednji metro sistem izgrađen u Evropi. Osim glavnog grada Bugarske metro još imaju Lisabon, Madrid, Barselona, Bilbao, Valensija, Torino, Milano, Rim, Đenova, Napulj, Atina, Istanbul, Izmir, Bursa, Ankara, Sofija, Bukurešt, Kijev, Varšava, Minsk, Moskva, Helsinki, Oslo, Stokholm, Kopenhagen, Hamburg, Berlin, Ninberg, Minhen, Prag, Beč, Budimpešta, Pariz, Marsej, Lion, Lil, Ren, Brisel, Amsterdam, Roterdam, London, Njukasl, Glazgov...