Ima li lepšeg pozdrava od „ćao”

Zašto, braćo Srbi, na svakom koraku i pri pozdravu „ćaočemo”? Zar se tako jezik čuva? Umesto lepih naših pozdrava – dobar dan, doviđenja, zbogom, ajd’ u zdravlje i sličnih divnih naših reči – mi neprimereno i nekontrolisano prihvatamo tuđice. Pa ima li nečeg lepšeg i prisnijeg nego poželeti nekom dobar dan ili puno zdravlja njemu i porodici? O reklamama na firmama, televiziji, u štampi i da ne govorimo. Ćirilicu kao naše nacionalno pismo potpuno izbacismo i zaboravismo. Valjda je to sada moderno ili, kako kažu, „in”. A zna se kad se zaborave jezik i pismo šta nam sledi i dokle ćemo stići.

Podsećam da je veliki Bernar Šo nudio polovinu svog bogatstva onome ko napravi englesko pismo sa 30 slova kao što je to ćirilica. Ubeđen sam da nismo ništa pametniji niti obrazovaniji ako upotrebljavamo tuđe nerazumljive reči, često i neadekvatno prevedene i upotrebljene. Molim vas, ne stidimo se naše divne ćirilice, već se našim pismom ponosimo. Zar je malo što je drugi skrnave, već treba i mi da im u tome idemo naruku?

Milun Miloradović Lune,

član redakcije Biblioteke „Hronike sela” pri Kulturno-prosvetnoj zajednici Srbije