Има ли лепшег поздрава од „ћао”

Зашто, браћо Срби, на сваком кораку и при поздраву „ћаочемо”? Зар се тако језик чува? Уместо лепих наших поздрава – добар дан, довиђења, збогом, ајд’ у здравље и сличних дивних наших речи – ми непримерено и неконтролисано прихватамо туђице. Па има ли нечег лепшег и приснијег него пожелети неком добар дан или пуно здравља њему и породици? О рекламама на фирмама, телевизији, у штампи и да не говоримо. Ћирилицу као наше национално писмо потпуно избацисмо и заборависмо. Ваљда је то сада модерно или, како кажу, „ин”. А зна се кад се забораве језик и писмо шта нам следи и докле ћемо стићи.

Подсећам да је велики Бернар Шо нудио половину свог богатства ономе ко направи енглеско писмо са 30 слова као што је то ћирилица. Убеђен сам да нисмо ништа паметнији нити образованији ако употребљавамо туђе неразумљиве речи, често и неадекватно преведене и употребљене. Молим вас, не стидимо се наше дивне ћирилице, већ се нашим писмом поносимо. Зар је мало што је други скрнаве, већ треба и ми да им у томе идемо наруку?

Милун Милорадовић Луне,

члан редакције Библиотеке „Хронике села” при Културно-просветној заједници Србије