Da li Šmit planira beg iz BiH?

Aleksandar Vranješ

Kristijan Šmit, nemački državljanin s nelegalnim boravištem u Bosni i Hercegovini koji se lažno predstavlja kao visoki predstavnik, našao se u problemu. Nakon što je poslanička grupa Alternative za Nemačku (AfD) postavila pitanja Saveznoj vladi u vezi s legitimitetom Šmitove uloge u BiH, ovaj nemački funkcioner je naprasno promenio funkciju. Više se ne predstavlja lažno kao visoki predstavnik, nego kao lažni predsedavajući upravnog odbora Saveta za implementaciju mira. Na taj način se dosetio da izbegne potencijalno krivično gonjenje u vlastitoj državi povezujući svoju funkciju s drugim telom koje nije dejtonska kategorija i čiji legitimitet se ne dobija u Savetu bezbednosti UN.

Aneks 10 Dejtonskog mirovnog sporazuma, koji se još naziva i „Sporazum o sprovođenju civilnog dela mirovnog rešenja” definisao je ulogu visokog predstavnika da „nadgleda”, „održava”, „koordiniše”, „olakšava”, „izveštava”, „usmerava” kroz interpretativna ovlašćenja vezana isključivo za ovaj aneks. U Dejtonu mu nije dato ovlašćenje da tumači kompletan sporazum i sve njegove anekse, te da usvaja, nameće, poništava, suspenduje, smenjuje, donosi odluke, vrši izmene ustava, donošenje zakona i sl, niti ima pravo da sam interpretira svoja ovlašćenja. U praksi takva ovlašćenja mu je dao Savet za implementaciju mira, fantomsko telo koje nije sastavni deo Dejtonskog sporazuma, niti ga poznaju rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

U periodu između parafiranja sporazuma u Dejtonu i potpisivanja u Parizu, održana je Konferencija za implementaciju mira u Londonu, na kojoj nisu data nikakva dodatna ovlašćenja visokom predstavniku, ali je zato stvoren novi okvir iz kojeg će u narednim godinama visoki predstavnik prisvojiti sasvim nova vandejtonska izvršna ovlašćenja posredstvom tada formiranog Saveta za implementaciju mira – PIK.

Dejvid Čendler, stručnjak za Dejtonski sporazum s Univerziteta u Vestminsteru, ističe da je PIK bio samo pravna izmišljotina s ciljem da se međunarodna uprava nad dejtonskim procesom učini koherentnom, ali bez restriktivnih stega međunarodnog prava. Baronesa Paulina Nevil Džouns, bivši politički direktor Ministarstva inostranih poslova Velike Britanije i vođa britanske delegacije na dejtonskoj mirovnoj konferenciji, bila je presudna za uspostavljanje PIK-a. U svom govoru na konferenciji „Preispitivanje raspada Jugoslavije” u organizaciji Centra za studije jugoistočne Evrope Fakulteta za slavistiku i istočnoevropske studije Londonskog univerzitetskog koledža 18. juna 2004. godine najbolje je opisala atmosferu s konferencije koja je stvorila PIK: „Svi su znali da je reč o podvali. Ali svi su takođe znali da moramo nešto da smislimo.” Drugim rečima, Dejtonski mirovni sporazum svesno je prekršen u Londonu od strane dela međunarodne zajednice čak i pre njegovog potpisivanja, s namerom da uspostavi mehanizam za buduća pravna nasilja prvenstveno na štetu Republike Srpske i srpskog naroda, a izvan okvira međunarodnog prava. Taj mehanizam je dodatno ojačan 1997. godine kroz samoproklamovano diktatorsko ovlašćenje visokog predstavnika poznatije kao „bonska ovlašćenja” na osnovu kojih je nametnuo desetine odluka o zakonima, 105 amandmana na ustave Republike Srpske i Federacije BiH, bez sudskog procesa kažnjene su stotine građana BiH srpske nacionalnosti, ukidane odluke Ustavnog suda BiH, itd. Samo u periodu od decembra 1997. do septembra 2014. godine, „bonska ovlašćenja” primenjena su od strane visokih predstavnika 958 puta, čime je počinjeno ogromno pravno nasilje u BiH, sve uz podršku dela međunarodne zajednice.

Tako smo došli i do Šmita i njegove odluke o nametanju izmene Krivičnog zakonika BiH isključivo s ciljem da bi omogućio političke progone neposlušnih predstavnika Srba kroz novo krivično delo „neizvršavanje odluka visokog predstavnika” posredstvom Suda i Tužilaštva BiH.

Uz to je imao snažnu podršku bivšeg američkog ambasadora u BiH Majkla Marfija, koji ga je uveravao da će SAD stajati uz njega do kraja i koji je ličnim uticajem i pritiskom obezbedio da Tužilaštvo i Sud BiH pokrenu postupak i osude Milorada Dodika prema ovom novom krivičnom delu. Na Šmitovu žalost, Marfi je napustio BiH sredinom prošlog meseca, ali inscenirani sudski proces protiv Dodika je prošle nedelje okončan prema Marfijevim uputstvima. Republika Srpska je reagovala tačno onako kako su zvaničnici najavljivali duže od godinu dana unazad, tako da se Šmit našao u „neobranom grožđu”. Bosna i Hercegovina se danas nalazi u najvećoj političkoj krizi od kraja rata, američka ambasada se nakon Marfijevog odlaska potpuno pasivizirala, evropski ambasadori u BiH su Šmita samo podsetili kako su ga na vreme upozoravali da se na igra vatrom, a Savet za implementaciju mira ne može da se usaglasi više od floskule da je važno vratiti se na vladavinu prava. Šmit bez Marfija, američke sile i nekog funkcionalnog plana „B” ostao je na ledini, a uz to, ako dodamo da mu u vlastitoj zemlji osporavaju legitimitet, možemo samo konstatovati da se zapleo kao Šmit u kučine.

Inače pre dve godine smo saznali kakvu reputaciju uživa Šmit u vlastitoj državi. Veoma gledani televizijski šou program na njemačkom ZDF-u „Magazin rojale” posvetio je Šmitovom mandatu u BiH humorističku reportažu čija je okosnica glasila „frankonijski g...ar nas sramoti u BiH”. Voditelj se pita kako je ovaj bivši savezni ministar poljoprivrede koga nemačka javnost pamti po dozvoli za herbicid glifosat, uvođenju prasetine u vrtiće i odavanju počasti nacističkim ratnim zločincima došao na ovo mesto u BiH gde je situacija i dalje komplikovana. Kad se voditelj našalio da je Šmit izgleda umislio da je Bog, ni slutio nije da će dva meseca nakon njegove reportaže taj isti Šmit nametnuti izmene Krivičnog zakonika BiH kojim će svoju volju uzdići na nivo neprikosnovenosti. Tako da današnji haos koji je Šmit proizveo verovatno ne iznenađuje nemačku javnost, nego se više čude kako je ovaj čovek uopšte došao u situaciju da donosi neke odluke u nekoj stranoj državi. To pitanje je postavio i AfD i biće zanimljivo gledati kako će nemačka Savezna vlada da opravda Šmita i činjenicu da na teritoriji BiH boravi s nemačkim diplomatskim pasošem i da ga obezbeđuju bavarski policijski službenici.

Na kraju da se vratimo pitanju s početka ovog teksta. Poslednjih nekoliko meseci, kako je pritisak rastao, a inscenirani sudski proces protiv Dodika odmicao, nervoza kod Šmita bila je sve veća i veća. Nekoliko puta je dolazio kod Marfija s predlogom da podnese ostavku. Svaki put ga je ovaj njegov bivši partner molio da to ne čini s objašnjenjem da bi to bio kraj OHR-a, jer ne bi drugi put mogli da naprave ovu prevaru s izborom lažnog visokog predstavnika mimo Saveta bezbjednosti UN u novim geopolitičkim okolnostima i s Trampom na čelu SAD. Danas više nema Marfija u BiH, ambasadori EU okrenuli su mu leđa, PIK ne može da se usaglasi bez američkog upravljanja, a on i sam se više ne predstavlja kao visoki predstavnik. Tako da se danas postavlja pitanje da li je marionetski Sud BiH osudio Dodika zbog neizvršavanja odluka predsedavajućeg upravnog odbora Saveta za implementaciju mira ili nekog nepostojećeg visokog predstavnika.

Sve to zajedno ostavlja Šmitu samo mogućnost da kupi avio-kartu, napusti BiH i uzme advokata u Nemačkoj zbog haosa u BiH koji je počinio sa svojim partnerom Marfijem.