Subota, 13.06.2026. ✝ Verski kalendar € Kursna lista

Kvarenje jezika

Kvarenje jezika
(Новица Коцић)

U poslednje vreme malo ko od političara, a sve više i od voditelja na radiju i televiziji, ispravno naglašava reč tUžilaštvo. Naglasak (akcenat) je kratkouzlazni na prvom slogu, kao u reči sèlo, kòpati. Većina izgovara tužilAštvo, kako izgovaraju Hrvati, Bosanci i Crnogorci.

Mnogo se greši, skoro isključivo su to političari, u reči MetOhija koju izgovaraju na „beogradskovojvođanski način” kao mEtohija. To je prvi počeo Marko Đurić, i to dok je bio direktor kancelarije baš za Kosovo i Metohiju. To je prihvatio i predsednik republike, a onda po inerciji ili kao imitacija, i mnogi drugi političari i voditelji na televiziji.

Nažalost, skoro da više ni u jednim novinama nema rubrike sa savetima o izgovoru iz koje bismo mogli da naučimo šta je ispravno. Časni izuzetak je subotnji dodatak „Politike” za kulturu, umetnost i nauku, u kojem redovno piše Rada Stijović, lingvista, naučni savetnik Instituta za srpski jezik SANU. Gospođa Stijović svake subote, godinama, svojim savetima podučava čitaoce.

Navešću samo jedan primer koliko je srpski jezik zapušten. Nekada je Radio Beograd imao lektora, a sada je prepušteno voditeljima i/ili autorima da čitaju svoje tekstove, bez obzira na to da li ispravno akcentuju reči. Valjda je merilo da bar ne greše u padežima.

Ogromna većina čitalaca će mi zameriti što sam se potpisao kao skladatelj jer „koristim hrvaštinu”, a ne znaju da se nekad i u Srbiji tako govorilo i pisalo za kompozitore. Reči sklad i skladno se i dalje koriste, ali ne i skladatelj za nekoga ko je uskladio tonove.

Minta Aleksinački,

skladatelj srpski, Beograd

 

Komentari6
Molimo vas da sе u komеntarima držitе tеmе tеksta. Rеdakcija Politikе ONLINE zadržava pravo da – ukoliko ih procеni kao nеumеsnе - skrati ili nе objavi komеntarе koji sadržе osvrtе na nеčiju ličnost i privatan život, uvrеdе na račun autora tеksta i/ili članova rеdakcijе „Politikе“ kao i bilo kakvu prеtnju, nеpristojan rеčnik, govor mržnjе, rasnе i nacionalnе uvrеdе ili bilo kakav nеzakonit sadržaj. Komеntarе pisanе vеrzalom i linkovе na drugе sajtovе nе objavljujеmo. Politika ONLINE nеma nikakvu obavеzu obrazlaganja odluka vеzanih za skraćivanjе komеntara i njihovo objavljivanjе. Rеdakcija nе odgovara za stavovе čitalaca iznеsеnе u komеntarima. Vaš komеntar možе sadržati najvišе 1.000 pojеdinačnih karaktеra, i smatra sе da stе slanjеm komеntara potvrdili saglasnost sa gorе navеdеnim pravilima.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
"Хрваштине" је увео Вук (н.п. "предговор", кајкавштина). Многе речи које су данас "хрватштина," као свеучилиште, посланство (амбасада), Славен, и друге биле су спрске пре Вука. Како, и када и зашто су те речи постале "хрватштине" није ми познато, али сигурно у доба обе Југославије кад се форсирало језичко јединиство, а данас се примају хрваштине на све стране без ограничења како ко хеће да их користи, а о латиници и да не говоримо.
Коста
@др Слободан Девић -- нетачно. Срби до Вука нису користили речи као предговор, зрак (уместо ваздух), мрква, рајчица, плесати, и да не набрајамо. То не значи да је велики грех кристити блиске словенске позајмнице, особито хрватске. Грех је у томе да смо заборавили да су многе "хрваштине" не тако давно били наши изрази. Треба споменути и то да је Вук користио хрватске лексиконе које је тражио и добио од Копитара док је састављао први Први српски речник (издат 1818).
др Слободан Девић
"Хрватштине" су српске речи за које ми мислимо да су хрватске само зато што се њима служе Хрвати ...
Горан
Обратите пажњу на преводе емисија на кабловским каналима: небодери,регије,пробаве, цена по " литрИ" , самостани, учењаци, изумитељи, бранитељи,тужитељи, истражитељи, судинице...као и на нагласке, нарочито у Дневнику: југГОисточни ,ваТРОгасац,ПОлицајци,пеРИодични, аУСтралијски...Дајте да СМС -ом скупимо новац за лекторе и лечимо српски језик од ових " неретких" и " нелаких" ( мислим на честе и тешке )болести.
Земунац
Преводе на кабловским каналима раде неке организације или неки појединци, које те исте организације ангажују. Да ли они уопште траже неки посебни ниво знања страног језика или не то је под великим знаком питања. Друга ствар је што преводи нису интегрални део видео записа, већ се накнадно додају. Један те исти превод је за све верзије језика на овом подручју. Екавица, ијекавица, хрватски, српски само се по потреби врши измена и зато остају верзије појмова који се користе у једном делу.
др Слободан Девић
Еееее, камо среће да је у Политици више оваквих писмених текстова. Још један пример "хрватштине" представља седмица, коју најчепшће називамо недељом, што је последњи дан у седмици. Када неко каже следеће недеље, то може бити цела седмица или један дан? О угуравању енглеских израза (англицизама) за речи које постоје у српском да и не говорим: бенефит-корист, девастација-уништење, итд. О граматичким грешкама да и не говоримо: цело(уместо све)време, задњих(уместо последњих)дана, ...

Komentar uspešno dodat!

Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.