Субота, 13.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Кварење језика

Кварење језика
(Новица Коцић)

У последње време мало ко од политичара, а све више и од водитеља на радију и телевизији, исправно наглашава реч тУжилаштво. Нагласак (акценат) је краткоузлазни на првом слогу, као у речи сèло, кòпати. Већина изговара тужилАштво, како изговарају Хрвати, Босанци и Црногорци.

Много се греши, скоро искључиво су то политичари, у речи МетОхија коју изговарају на „београдсковојвођански начин” као мЕтохија. То је први почео Марко Ђурић, и то док је био директор канцеларије баш за Косово и Метохију. То је прихватио и председник републике, а онда по инерцији или као имитација, и многи други политичари и водитељи на телевизији.

Нажалост, скоро да више ни у једним новинама нема рубрике са саветима о изговору из које бисмо могли да научимо шта је исправно. Часни изузетак је суботњи додатак „Политике” за културу, уметност и науку, у којем редовно пише Рада Стијовић, лингвиста, научни саветник Института за српски језик САНУ. Госпођа Стијовић сваке суботе, годинама, својим саветима подучава читаоце.

Навешћу само један пример колико је српски језик запуштен. Некада је Радио Београд имао лектора, а сада је препуштено водитељима и/или ауторима да читају своје текстове, без обзира на то да ли исправно акцентују речи. Ваљда је мерило да бар не греше у падежима.

Огромна већина читалаца ће ми замерити што сам се потписао као складатељ јер „користим хрваштину”, а не знају да се некад и у Србији тако говорило и писало за композиторе. Речи склад и складно се и даље користе, али не и складатељ за некога ко је ускладио тонове.

Минта Алексиначки,

складатељ српски, Београд

 

Коментари6
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Коста
"Хрваштине" је увео Вук (н.п. "предговор", кајкавштина). Многе речи које су данас "хрватштина," као свеучилиште, посланство (амбасада), Славен, и друге биле су спрске пре Вука. Како, и када и зашто су те речи постале "хрватштине" није ми познато, али сигурно у доба обе Југославије кад се форсирало језичко јединиство, а данас се примају хрваштине на све стране без ограничења како ко хеће да их користи, а о латиници и да не говоримо.
Коста
@др Слободан Девић -- нетачно. Срби до Вука нису користили речи као предговор, зрак (уместо ваздух), мрква, рајчица, плесати, и да не набрајамо. То не значи да је велики грех кристити блиске словенске позајмнице, особито хрватске. Грех је у томе да смо заборавили да су многе "хрваштине" не тако давно били наши изрази. Треба споменути и то да је Вук користио хрватске лексиконе које је тражио и добио од Копитара док је састављао први Први српски речник (издат 1818).
др Слободан Девић
"Хрватштине" су српске речи за које ми мислимо да су хрватске само зато што се њима служе Хрвати ...
Горан
Обратите пажњу на преводе емисија на кабловским каналима: небодери,регије,пробаве, цена по " литрИ" , самостани, учењаци, изумитељи, бранитељи,тужитељи, истражитељи, судинице...као и на нагласке, нарочито у Дневнику: југГОисточни ,ваТРОгасац,ПОлицајци,пеРИодични, аУСтралијски...Дајте да СМС -ом скупимо новац за лекторе и лечимо српски језик од ових " неретких" и " нелаких" ( мислим на честе и тешке )болести.
Земунац
Преводе на кабловским каналима раде неке организације или неки појединци, које те исте организације ангажују. Да ли они уопште траже неки посебни ниво знања страног језика или не то је под великим знаком питања. Друга ствар је што преводи нису интегрални део видео записа, већ се накнадно додају. Један те исти превод је за све верзије језика на овом подручју. Екавица, ијекавица, хрватски, српски само се по потреби врши измена и зато остају верзије појмова који се користе у једном делу.
др Слободан Девић
Еееее, камо среће да је у Политици више оваквих писмених текстова. Још један пример "хрватштине" представља седмица, коју најчепшће називамо недељом, што је последњи дан у седмици. Када неко каже следеће недеље, то може бити цела седмица или један дан? О угуравању енглеских израза (англицизама) за речи које постоје у српском да и не говорим: бенефит-корист, девастација-уништење, итд. О граматичким грешкама да и не говоримо: цело(уместо све)време, задњих(уместо последњих)дана, ...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.