Nedostižni ćup zlata na kraju duge

27. SOLUN DOK

Solun – Lov na zakopano blago motiv je u romanima, filmovima, pozorišnim predstavama, ali i igra koja je krasila svačije detinjstvo, a lovci na blago zamišljani su često baš kao Indijana Džons. Ono što u svom dugometražnom dokumentarnom filmu „Lovac na blago” prikazuje francusko-britanski autor Đakomo Geks, odrastao inače u Egiptu i Španiji, mnogo je više od igre. Ovo je mučna i arhetipska priča zasnovana na stvarnosti i vizuelno zapanjujući, majstorski montiran filmski portret čoveka koji je žrtvovao sve da bi ostvario svoj grozničavi san.

A taj san u vezi je sa mukotrpnom, skupom i razarajućom potragom za Jamašitinim zlatom, mitskim blagom koje je navodno zakopala japanska vojska tokom Drugog svetskog rata širom filipinskog arhipelaga, sa izgledima da ga povrati u budućnosti. Prema legendi, većina je ostala skrivena ispod zemlje do danas. Lovci na blago iz celog sveta pokušali su da ga otkriju, uključujući i Geksovog junaka Džeka i njegovog oca, koji su posvetili svoje živote ovoj potrazi, trošeći tokom niza godina milione dolara zbog čega su svi članovi porodice podneli žrtve. „Lovac na blago” pripoveda tu priču koja kao da je iskočila iz kakve mračne bajke, ali u pozadini postoji mnogo toga više. U srcu filma pulsira tragična priroda sina koji nastoji da zadobije očevu naklonost, poverenje i poštovanje, ali pada na jednu grešku nalik na heroja iz antičke tragedije, da bi na kraju završio sa gorkom samosvesnošću.

Sniman čitavih sedam godina Geksov film iz kadra u kadar osvetljava taj mračni Džekov životni put lovca na blago, koji vodi u opsesiju i nezdravu zavisnost  ugrožava egzistenciju njegove supruge, dece i cele porodice. Na ideju za snimanje ovog filma Đakomo Geks je došao kada je pre osam godina saznao da mu je prijatelj iz detinjstva otišao na Filipine i započeo novi život kao lovac na blago.

– Sama ideja da se njegova svakodnevna rutina sastoji od puzanja kroz pećine i kopanja rupa bila je nešto što sam smatrao potpuno zadivljujućim. Tada sam saznao da je već proveo šest godina u potrazi za blagom i zajedno sa ocem potrošio više od sedam miliona dolara. Šta je to blago koje su tražili? Kako je ovo putovanje počelo i kako će se završiti? Kako je neko mogao da potroši toliko novca i provede toliko dugo tražeći nešto što verovatno nikada neće pronaći? To su bila glavna pitanja koja su me naterala da na kraju i sam odem tamo u istraživanje i snimanje – rekao je ovaj reditelj, producent i snimatelj predstavljajući svog „Lovca na blago” u takmičarskom programu „Pridošlice” na 27. TiDF u Solunu.

Geks se, prema sopstvenom priznanju, obreo na Filipinima još 2018. i počeo da snima Džekova iskušenja i nevolje. Kako su dani odmicali i snimanje se razvijalo, postojalo je nešto u njegovoj potrazi što je autor smatrao izuzetno univerzalnim, a to je potraga za nečim što je izgledalo nedostižno.

– Fasciniralo me je što je u Džeku gorela ta ideja da će ono što traži biti rešenje za sve njegove probleme, taj ćup zlata na kraju duge. Kako sam ulazio dublje u njegovu priču, saznao sam dosta i o Jamašitinom zlatu i video mnoge druge TV dokumentarne filmove i serije snimljene na ovu temu. Međutim, ništa od toga me nije zanimalo. Bilo je nečega u Džekovim očima, njegovoj čistoj odlučnosti i onome što bi neki mogli smatrati nekom vrstom ludila što ga je vodilo. Želeo sam da istražim ovo lično i predmetno putovanje i ovo ljudsko stanje s kojim sam mogao da se povežem – kaže filmski autor objašnjavajući i kako je u samu priču postepeno uključivao i druge ljude, Džekovu majku i oca, njegovu suprugu i male sinove i sve to da bi se pokazali efekti njegove zavisnosti i opsesije na sve ostale oko njega.

I odjednom je ova jednostavna priča o čoveku u potrazi za zakopanim blagom postala mnogo složenija. Složeno je bilo i u slučaju samog snimanja. Što je više kamerom pratio Džeka kako pod zemljom kopa tunele ili istražuje skrivene prostore podzemnih pećina to je i sam Đakomo Geks postajao zavisniji od ideje da završi film otkrićem tog legendarnog zlata. Naravno, često se tokom tih sedam godina snimanja pitao da li je sve ovo stvarno ili samo u Džekovoj glavi i to je bilo glavno pitanje koje se ponavljalo iznova i iznova tokom rada. Geks kaže:

– Bilo je to pitanje koje sam želeo da istražim bez direktnog odgovora na njega. Moja namera je bila da napravim film koji bi bio izuzetno subjektivan tako da doživimo sve što bi doživeo glavni junak. Nisam bio zainteresovan za stvaranje bilo kakvog istorijskog dela koje pokušava da dokaže postojanje blaga, već da ostanem u Džekovom svetu i njegovom umu. Ovde nikada nije bila reč o činjenicama ili konačnoj istini, već o Džekovoj istini.

 A ta Džekova istina pokazuje svu grozničavost čoveka zavisnika. Ne od droge, ne od kocke, već od lova na blago. Izvanredno snimljen (kamera je u svakom trenutku bila u rukama samog reditelja Geksa) i uzbudljiv dokumentarni film, koji bi mogao biti prikazivan i u redovnoj bioskopskoj distribuciji.