Galop u smeru zavijutka

Ni jahači, ni vlasnici, uvereni smo, nisu za ovo znali; od sada će pažljivo zagledati rasne konje pre nego što počnu da ih uvežbavaju za trke.

Nećete verovati: i zagonetka i odgonetka krije se na životinjskoj glavi! Od toga na koju stranu je uvijena dlaka na čelu – da li u smeru kazaljke na satu ili obratnom – zavisi hod četvoronošca. Drugim rečima, na koju stranu radije zaokreću u galopu, kasu ili preskoku.

Veterinari Džek Marfi i Šon Arkins sa Univerziteta Limerik (Irska) razvrstali su 219 trkačkih grla, izvežbanih za preskakanje prepona i prikazivanje naučenih umeća, na levonoge ili desnonoge (koju prvu ispruže u preskoku ili kojom započnu da koračaju) na osnovu stručnog mišljenja znalaca jahanja.

Od 104 levonoga (najpre podignu levu prednju nogu), čak, 78 ili tri četvrtine imalo je uvijutak na glavi nasuprot okretanju kazaljke na satu. A od 95 koji su započinjali preskok desnom nogom, 64 ili 67 odsto krasila je dlaka koja se uvijala u smeru kazaljke na satu. Svoj nalaz dvojica istraživača objavila su u časopisu „Bihejvijeral prosesis”.

Ispadanje iz sedla

To je prilično jaka veza koja može da koristi trenerima, kaže Džek Marfi. Veština usmeravanja konja da promeni bočni smer kretanja može da predstavlja veliko preimućstvo u utrkivanju i, konačno, u stizanju na cilj pre ostalih. Ukoliko jahač to ranije uoči, lakše će životinju trzajima ruke da nauči na koju stranu da trčkara ili galopira.

Sklonost trkačkih grla da se naginju na jednu ili drugu stranu često se previđala u nadmetanjima. Da bi se konj sa izraženom sklonošću da se snažno povija na jednu stranu povratio u ispravan položaj, džokej najčešće mora da se napregne kao da podiže deset kilograma i više. A to se najbolje vidi na trkalištima s krivinama ulevo kada utrče životinje koje vuku udesno. Pokatkad u tom natezanju čovek ispadne iz sedla, što gledaoce natera u smeh.

Nagli zaokreti u preskakanju prepona su škodljiviji i opasniji.

Dvojica irskih naučnika upozoravaju jahače da izgledi na pobedu zavise i od toga na koju stranu trkačka grla moraju da zaokrenu, nasuprot urođenom (ili naučenom) kretanju. Ali ne preporučuju da se kladite na budućeg pobednika samo zato što ste letimice videli u kojem su mu smeru uvijene dlake na čelu.

Najvećim delom i dalje presuđuju razdaljina i pasmina grla koje trči; zaokretanje u smeru jednog ili drugog boka mali je sastojak u sveukupnoj jednačini.

Levo zaokretanje

Savijanje dlake na glavi i usmerenje u hodu odražavaju asimetriju nastalu razvićem mozga, za koju su, kako se pretpostavlja, odgovorni pojedini geni. Postoje potvrde da kosa desnorukih ljudi prati kretanje kazaljke na satu, a levorukih raste u obratnom smeru.

I kod čoveka je, takođe, izražena slična sklonost, objašnjava neuronaučnik Majk Nikols sa Univerziteta Melburn (Australija). Zanimljivo je da kada lagano trčkaraju u parku uobičajeno zaokreću na levu stranu sastavljajući zamišljeni krug nasuprot obrtanju kazaljki na satu.

Bočno usmerenje uočeno je kod kičmenjaka – riba, ptica i sisara. Vrste se razlikuju u tome koliko snažno naginju na jedan bok i da li je većina desnostrana ili levostrana, što je korisno znati u gajenju velikih krda jer ih tako možete lakše nadzirati.

Od svih životinja ta odlika je najizraženija kod ljudi, i u složenosti i u raznovrsnosti ponašanja. Verovatno je to posledica razvitka jezika i inteligencije, smatra Majk Nikols. Posmatranje i proučavanje asimetričnosti kod drugih vrsta i uslova u kojima se javlja olakšaće naučnicima da shvate šta je to posebno u čovekovom mozgu.