Pamćenje slonica ključ opstanka

ZOOLOGIJA
Za slonove važe dve odavno odomaćene izreke: da dobro pamte i da su zlopamtila. Prva je nedavno doživela neobičnu naučnu potvrdu.

Istraživanje koje su ovih dana sproveli Udruženje za očuvanje prirode i Londonsko zoološko društvo navodi da pamćenje starih slonica koje upamte udaljene izvore hrane i vode, predstavlja, možda, ključ opstanka u teškim vremenima.

Izgleda da naročito iskusne ženke tako pružaju važnu podršku svojim porodičnim krdima u borbi za preživljavanje u vreme gladi i suše, pokazuje objavljeni članak u čuvenom časopisu „Rojal sosajetiz bajolodži leters“.

„Razumevanje ponašanja slonova i drugih životinja u doba suše biće središnji deo upravljanja prirodom i njenim očuvanjem,” kaže Čarls Foli, istraživač u Društvu za čuvanje prirode koji je rukovodio istraživanjem.

Kretanje i uzrast

„Čini se da naši nalazi podupiru pretpostavku da starije ženke koje znaju gde se nalaze udaljeni izvori hrane i vode bivaju od presudne važnosti za opstanak krda u vreme surovih klimatskih događaja“.

Natali Petoreli iz Londonskog zoološkog društvu, sapotpisnica na na naučnom radu, dodaje: „Očekuje se da će klimatske promene dovesti do češćeg javljanja ozbiljnih suša u Africi, a naše istraživanje ukazuju da takva zbivanja događaji mogu da igraju ulogu prirodnog odabira u životinjskom svetu.”

Kako se životinje budu borile da prežive, određene jedinke, poput ovih pozamašnih gospa iz carstva slonova, mogle bi postati sve važnije.

Proučavanje se naročito bavi obrascima smrtnosti mladunčadi za vreme suše 1993. u Nacionalnom parku Tarangire u Tanzaniji, koja je bila najopakija u toj oblasti u prethodnih 35 godina. Za devet meseci 16 od 81 mladunčeta u tri praćene grupe uginulo je, stopa smrtnosti dostigla je 20 odsto. Uobičajena bez suše iznosi svega dva procenta.

Kada su ih uporedili sa ostalim podacima, istraživači su primetili uzajamni odnos između preživljavanja mladunčadi i kretanja krda, a osobito uzrasta ženki.

Sećanje na sušu

Prvo, od tri posmatrane grupe slonova, dve što su napustile Nacionalni park pretrpele su manju smrtnost od treće koja je ostala u severnom delu ove zaštićene oblasti. Naučnici su nagađali da su ovi slonovi pronašli dovoljno hrane i vode izvan čuvanog područja da bi sebe i svoje mladunce održali u životu. Kod grupe koja je ostala smrtnost je dostigla, čak, 63 posto za tu godinu.

Drugo, pregled uzrasta pojedinačnih slonova u tri krda još je više nagoveštavao. Podaci su ukazivali da je uzrast majki važan pretkazivač preživljavanja mladunčadi. Dve grupe koje su napustile park, navodno u potrazi za hranom i vodom, imale su slonice uzrasta od 45 i 38 godina, dok je grupa koja buje odlazila od samo 33 godine, što je posledica teškog bespravnog lova sedmadesetih i osamdesetih jer su to bile starije ženke s velikim kljovama.

Treće, istraživači su istakli da su krda koja su otišla iz Nacionalnog parka, možda, imala koristi od dragocenog iskustva svih starijih slonica koje su bile u stanju da se prisete ranije suše i kako su je preživele. A to iskustsvo je dodatno osnaženo poznavanjem prošlosti najstarijih ženki u dotičnim čoporima, od kojih su neke imale pet godina u vreme suše od 1958. do 1961. Grupa koja nije napustila Tanangire 1993. nije imala nijednu dovoljno staru životinju koja bi se toga sećala.

„Primamljivo je misliti da su ove stare ženke svojim pamćenjem prethodnih razdoblja traume i preživljavanja dovele do ovakvog ishoda”, naglašava Čarls Foli. „Čini se da podaci podupiru nagađanje da su žennke-predvodnice s neophodnim iskustvom u takvim zbivanjima bile kadre da svojim krdima nađu utočište od suše”.

Sedamdesetih i osamdesetih prošlog stoleća mnogi istočnoafrički slonovi su skončali kao žrtve talasa bespravnih lovaca koji su žudeli da iskoriste unosno crno tržište slonovače.

„Naše izučavanje, nadam se, ističe važnost starijih ženki za opstanak slonova”, zaključuje Čarls Foli. „Zaštita predvodnika krda slonova biće bitna u mogućem češćem javljanju suša kao posledice klimatskih promena.”