Psihoonkolozi dostupni samo u pet onkoloških centara

Iako je medicina izuzetno napredovala, naročito u oblasti dijagnostike i lečenja, maligne bolesti i dalje predstavljaju „najstrašniju dijagnozu” sa kojom se povezuju bespomoćnost, patnja i umiranje. I pored toga samo 20 odsto obolelih i članova njihovih porodica potraže psihoonkološku pomoć. Ovaj vid podrške u Srbiji je dostupan u svega pet od 25 onkoloških centara.

To ukazuje na nedovoljnu svest o značaju mentalnog zdravlja, ali i na nedostatak stručnjaka specijalizovanih za rad sa onkološkim pacijentima. Svake godine u Srbiji se otkrije oko 42.000 novoobolelih od neke maligne bolesti, dok više od 20.000 njih premine.

Kako bi se istakao ključni značaj u pružanju psihosocijalne podrške onkološkim pacijentima i njihovim porodicama, ove godine je prvi put u svetu, a i u Srbiji, obeležen 9. april kao Svetski dan psihoonkologije.

Sandra Bijelac, psihoterapeutkinja i predsednica Udruženja „Psihoonkološki centar”, ističe da dugogodišnja saradnja sa udruženjima pacijenata – „Leuka”, LIPA, „Mijelom Srbija” i Društvom onkoloških pacijenata Vranje – kroz zajedničke projekte, grupe za psihosocijalnu podršku, psihološke radionice i savetodavni rad, donosi značajna poboljšanja u oblasti mentalnog zdravlja i kvalitetu života obolelih i njihovih najbližih.

– Um i telo moraju funkcionisati zajedno u blagostanju kako bi čovek mogao reći da je zdrav. Psihoonkološka podrška još u toku dijagnostičkih procedura, pri samoj sumnji da postoji onkološko oboljenje, smanjuje osećaj usamljenosti i nerazumevanja i kod obolelog i kod njemu bliskih osoba. Tada je i najveći stepen anksioznosti, katastrofičnih predviđanja budućnosti, povlačenja ili pojačanog socijalnog funkcionisanja. Bolest jednog člana uvek je bolest cele porodice. Zato je važno da osoba u toku lečenja ne izgubi svoju socijalnu i porodičnu ulogu. Često se bolestan čovek previše štiti tako što mu se oduzimaju određene aktivnosti ili poslovni zadaci, a to treba izbegavati. Dokle god osoba može, trebalo bi da nastavi sa svojim svakodnevnim zadacima i ulogama, kako ne bi ušla u situaciju hendikepa, odnosno ulogu pacijenta. Iako je neko oboleo od maligne bolesti, on je i dalje roditelj, brat. Tako mu okruženje šalje psihološku poruku da ga nije otpisalo i da ga njegova bolest ne definiše već ga možda sprečava da obavlja sve kao ranije, ali to ne sme da narušava kvalitet njegovog života – objašnjava Bijelac.

Maligna bolest najčešće se dijagnostikuje iznenada, neočekivano i za osobu je zastrašujuća jer predstavlja neizvesnost kako bolesti, tako i lečenja. Radi se o izuzetno stresnom životnom događaju. Iako je važnost psihološke podrške pacijentima na lečenju od onkoloških oboljenja veoma važna, ponekad se čini da je na našim prostorima okretanje ovoj vrsti pomoći i dalje tabu tema. Povodom Svetskog dana psihoonkologije, Udruženje „Psihoonkološki centar” poziva nadležne institucije da preduzmu aktivnije mere u rešavanju ovih izazova, inspirišući se dobrim praksama iz sveta i regiona.

– Zajednički smo dužni da pružimo podršku ljudima suočenim sa dijagnozom raka – da im olakšamo put ka izlečenju, ohrabrimo ih da izraze svoja osećanja i budemo uz njih svim srcem. Slušajmo ih. Vidimo ih. Volimo ih – poručuje Bijelac.

Udruženje „Leuka” od samog svog osnivanja je svesno važnosti psihoonkološke podrške kod lečenja pacijenata obolelih od hematoloških i svih drugih kancera.

– Uska saradnja sa psihoonkolozima postoji više od šest godina, a pre dve godine je krunisana osnivanjem prve grupe za psihoonkološku podršku obolelima od kancera. U grupi za podršku je oko 20 obolelih koji su trenutno na lečenju. Grupa održava sastanke onlajn zbog činjenice da su oboleli na terapijama u bolnicama i zbog imunokompromitovanosti koja isključuje fizički kontakt sa drugim licima. Ovaj pilot-projekat traje pune dve godine i rezultati su izuzetni. Trenutno je u osnivanju nova grupa obolelih, jer ovakav vid podrške je samim načinom funkcionisanja ograničen brojem učesnika. Za učešće u grupi se mogu prijaviti svi oboleli od kancera bez obzira na to koja je vrsta kancera i u kojoj zemlji se leče. Oboleli se moraju lično prijaviti slanjem prijave na imejl-adresu „Leuka grupa onko-podrške” – kaže Predrag Slijepčević, predsednik Udruženja „Leuka”.