U traganju za izgubljenim vremenom

Ljiljan Ćinkul

Nina Todorović svoju stvaralačku pažnju uglavnom fokusira na fenomen grada, žive pulsacije njegovih urbanih i arhitektonskih vizura. Ova vizuelna umetnica pripada generaciji koja je devedesetih godina minulog stoleća odrastala i školovala se uz pritiske društvenopolitičkih lomova i šokova. Svakako, kao tek diplomirana slikarka, u tom huku vremena, uspela je da utemelji stvaralački habitus i sačuva sopstveni identitet i integritet. I slobodu. Nažalost, u nešto drugačijoj formi, ali sličnog scenarija i dramatike, trenutna životna praksa je obojena odsustvom dijaloga – blisko tonovima bipolarnih poremećaja – od energije buđenja naroda do sistemske agresije vlasti. U tako relativizovanom i drastično raspolućenom vrednosnom sistemu osećanje totalnog diskontinuiteta postaje paradigma sezone u protekla četiri meseca.

Upravo u toj distrakciji vremena otvorena je 50. izložba Nine Todorović, koja svojim naslovom „Dnevnik diskontinuiteta” problematizuje vrednosti sopstvenih ali i naših etičkih i estetičkih principa. Prostor je u srži njenog umetničkog opusa, o kojem elaborira u svom tekstu kustoskinja Jelena Matić. Očito, Nina Todorović u svom angažovanom radu tangira različite idejne i vizuelne projekcije u kojima je urbani kontekst kodiran damarima neuralgičnih tačaka vremena. Isto tako, inteligentno vizuelno i problemski ona prustovskom osetljivošću traga za izgubljenim vremenom, tj. svojim vizuelnim dnevničkim beleškama i sećanjima ispituje moć svog kreativnog diskursa, vidljivog i nevidljivog, čitljivog i asocijativnog.

Van svake sumnje, značajan aspekt ovog homogenog rada, koji je nastajao proteklih nekoliko godina, potenciran je pažljivo strukturisanom i estetizovanom postavkom izložbe. Reč je o dominantnom nizu kombinacija malih formata koji čine harmoniju i ravnotežu postavke akcentovanjem nekoliko većih radova u nišama galerije. Na centralnom zidu galerije mapirani su video-kolaži i glitch art/gif animacije, što kontekstu cele postavke pojačava doživljaj magične atmosfere i ambijentalnosti. „Dnevnik diskontinuiteta 366” naslov je jedne od dve knjige umetnice koje su primarni dnevnici njenih kretanja, doživljaja i istraživanja predstavljajući delikatnu sublimaciju stvarnog i mogućeg.

Između ostalih, na izložbi se izdvaja svojim koncentrovanim dejstvom rad „King’s Circle”, poliptih iz 2023–2025; na crnoj podlozi tondo (prečnika 16 cm) kombinacijom kolažnih fragmenata i zlatnih listića vibrira 21 polje dobro ukomponovanih fluidnih znakova.

Aktiviranjem platformi novih medijskih tehnologija Nina Todorović kombinuje klasičan kolaž malog formata sa isto tako velikim mogućnostima digitalnih kolaža većih dimenzija. Vizuelne kadrove, koji su tipični za ovaj fragilni autorski rad, markiraju fotografije različitog porekla, nekad osnažene rečima, rečenicama, crtežima ili mapama kretanja. Posvećena kulturi grada, njegovim idealnim projekcijama fragmentarnim situacijama, ona analizira društvo, kulturu, kontekst vremena i prostora u svojevrsnom sinhronijskom kodu; kao eho prepoznaje se ili naslućuje idejni tok u destrukciji, rušenju i/ili izmeštanju Generalštaba, hotela „Jugoslavija”, Beogradskog sajma, Savskog mosta, trga Slavija…

Odgovor na dilemu izlagati ili ne glasi: „Izložba je vid lične borbe i čin otpora kojim umetnica i kustoskinja projekta zajedno iskazuju svest o neophodnosti kritičkog promišljanja i aktivnog učešća u aktuelnim društvenim promenama.” (Iz pratećeg lifleta izložbe)