Priča kao terapija

Izdavačka kuća „Prosveta” iz Beograda objavila je panoramu savremene bosanskohercegovačke priče, nazvanu po jednoj od priča Faruka Šehića –„Pod pritiskom”. Ovaj izbor od 43 priče načinio je Dragoslav Dedović (1963), rođeni Zemunac. Dedović je studirao u Sarajevu, živeo u Tuzli, zatim je, posle petnaest godina izbeglištva, novinarskog i književnog rada u Nemačkoj, došao u Beograd, kao šef kancelarije Belove fondacije. Između ostalog, načinio je i izbor savremene priče iz BiH, koji je u Klagenfurtu 1999. objavila izdavačka kuća „Drava”.

U predstavljanju panorame priča „Pod pritiskom”, u prostorijama Srpskog književnog društva u Francuskoj 7 u Beogradu, učestvovali su gosti čije su priče zastupljene u panorami: Fadila Nura Haver, Tanja Stupar-Trifunović, Goran Samardžić, Damir Uzunović, Selvedin Avdić, Faruk Šehić i Mustafa Zvizdić. Autori su čitali odlomke iz svoje proze, a upadljivo najviše simpatija publike, u prepunoj sali Francuske 7, dobila je priča Fadile Nure Haver, autorke za koju kažu da o gorkim stvarima ume da progovori zdravim humorom. O knjizi „Pod pritiskom” govorili su Ljiljana Šop i Stevan Tontić. Prisutne je pozdravila Vida Ognjenović, predsednica Srpskog PEN-centra.

Dragoslav Dedović primetio je da smo do sada patili od „viška istorije” i nedostataka informacija o tome šta se dešava u književnosti u BiH. „Sada je važno da počinjemo da primećujemo, kao i da čitamo jedni druge”, dodao je, uz objašnjenje:

– U Bosni i Hercegovini piše se da bi se preživelo, nakon što se preživeo rat. Ovom knjigom želeo sam da prikažem ne samo svoju generaciju, već i pisce počev od Darija Džamonje (1955–2001), koji je za sarajevsku književnu scenu značio ono što su „Indeksi” značili za muzičku, pa sve do mladih autora rođenih krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih godina.

Panorama sadrži priče Aleksandra Hemona, Miljenka Jergovića, Vladimira Pištala, Josipa Mlahića, Nenada Veličkovića, Gorana Simića, Bjanke Alajbegović, Muharema Bazdulja, Damira Šabotića i drugih. Četiri autora, kako je istakao Dedović, čije su priče uvrštene u ovu knjigu, više nisu među nama. Džamonja se posle višegodišnjeg boravka u SAD vratio u Sarajevo, gde je preminuo 2001, Karim Zaimović (1971) poginuo je prilikom granatiranja Sarajeva 1995. godine, Dubravko Brigić (1959) preminuo je u Torontu 1998. godine, Dragan Šimović (1964) preminuo je u Mostaru 2007. godine.

Ljiljana Šop naglasila je da je stvar više pravde što autori iz BiH svoje priče čitaju baš u kući u Francuskoj 7, iz koje su se tokom devedesetih mogle čuti nacionalističke tirade i huškačka retorika.

– Srećom, bilo je i glasova razuma, priznanja vlastitih grešaka i otpora nacionalizmu – napomenula je Ljiljana Šop, naglašavajući da se o užasima proteklog rata na tlu bivše Jugoslavije ne sme ćutati.

Ljiljana Šop ukazala je i na širinu i raznovrsnost proznog izraza, kao i na različite individualnosti koje su objedinjene ovom panoramom, a u okviru tri ciklusa priča uočila je teme sećanja na traumatično detinjstvo u skučenoj sredini, „mirnodopske tragedije” koje predstavljaju samo uvod u još teže teme: bol i mučninu rata, gnev, stid…

– Energija bosanskohercegovačke priče, u trećem ciklusu ove knjige, grana se u mnoštvo pravaca. Priča je terapeutska komunikacija sa sobom i drugima. Život se vraća u kolotečinu, ali se preispituju prijateljstva, ljubavi, strahovi, prihvata se ili odbacuje odgovornost – primetila je Ljiljana Šop.

Objavljivanje knjige „Pod pritiskom” pomogla je regionalna kancelarija za jugoistočnu Evropu fondacije Hajnrih Bel.

M. Vulićević

------------------------------------------------------

Dedovićeva poezija u „Prosveti”

„Prosveta” iz Beograda objavila je ipoetsku zbirku „Dinarski Buda” Dragoslava Dedovića. Prema rečima Nenada Miloševića, kolege pesnika, Dedovićev poetski glas može se uporediti sa glasom modernog Odiseja koji traži svoju Itaku. „Njegova poezija ima i saznajni karakter, jer bolje od neke sociološke studije predočava ovaj prostor i epohu u kojoj živimo”, kaže Milošević.