Прича као терапија

Издавачка кућа „Просвета” из Београда објавила је панораму савремене босанскохерцеговачке приче, названу по једној од прича Фарука Шехића –„Под притиском”. Овај избор од 43 приче начинио је Драгослав Дедовић (1963), рођени Земунац. Дедовић је студирао у Сарајеву, живео у Тузли, затим је, после петнаест година избеглиштва, новинарског и књижевног рада у Немачкој, дошао у Београд, као шеф канцеларије Белове фондације. Између осталог, начинио је и избор савремене приче из БиХ, који је у Клагенфурту 1999. објавила издавачка кућа „Драва”.

У представљању панораме прича „Под притиском”, у просторијама Српског књижевног друштва у Француској 7 у Београду, учествовали су гости чије су приче заступљене у панорами: Фадила Нура Хавер, Тања Ступар-Трифуновић, Горан Самарџић, Дамир Узуновић, Селведин Авдић, Фарук Шехић и Мустафа Звиздић. Аутори су читали одломке из своје прозе, а упадљиво највише симпатија публике, у препуној сали Француске 7, добила је прича Фадиле Нуре Хавер, ауторке за коју кажу да о горким стварима уме да проговори здравим хумором. О књизи „Под притиском” говорили су Љиљана Шоп и Стеван Тонтић. Присутне је поздравила Вида Огњеновић, председница Српског ПЕН-центра.

Драгослав Дедовић приметио је да смо до сада патили од „вишка историје” и недостатака информација о томе шта се дешава у књижевности у БиХ. „Сада је важно да почињемо да примећујемо, као и да читамо једни друге”, додао је, уз објашњење:

– У Босни и Херцеговини пише се да би се преживело, након што се преживео рат. Овом књигом желео сам да прикажем не само своју генерацију, већ и писце почев од Дарија Џамоње (1955–2001), који је за сарајевску књижевну сцену значио оно што су „Индекси” значили за музичку, па све до младих аутора рођених крајем седамдесетих и почетком осамдесетих година.

Панорама садржи приче Александра Хемона, Миљенка Јерговића, Владимира Пиштала, Јосипа Млахића, Ненада Величковића, Горана Симића, Бјанке Алајбеговић, Мухарема Баздуља, Дамира Шаботића и других. Четири аутора, како је истакао Дедовић, чије су приче уврштене у ову књигу, више нису међу нама. Џамоња се после вишегодишњег боравка у САД вратио у Сарајево, где је преминуо 2001, Карим Заимовић (1971) погинуо је приликом гранатирања Сарајева 1995. године, Дубравко Бригић (1959) преминуо је у Торонту 1998. године, Драган Шимовић (1964) преминуо је у Мостару 2007. године.

Љиљана Шоп нагласила је да је ствар више правде што аутори из БиХ своје приче читају баш у кући у Француској 7, из које су се током деведесетих могле чути националистичке тираде и хушкачка реторика.

– Срећом, било је и гласова разума, признања властитих грешака и отпора национализму – напоменула је Љиљана Шоп, наглашавајући да се о ужасима протеклог рата на тлу бивше Југославије не сме ћутати.

Љиљана Шоп указала је и на ширину и разноврсност прозног израза, као и на различите индивидуалности које су обједињене овом панорамом, а у оквиру три циклуса прича уочила је теме сећања на трауматично детињство у скученој средини, „мирнодопске трагедије” које представљају само увод у још теже теме: бол и мучнину рата, гнев, стид…

– Енергија босанскохерцеговачке приче, у трећем циклусу ове књиге, грана се у мноштво праваца. Прича је терапеутска комуникација са собом и другима. Живот се враћа у колотечину, али се преиспитују пријатељства, љубави, страхови, прихвата се или одбацује одговорност – приметила је Љиљана Шоп.

Објављивање књиге „Под притиском” помогла је регионална канцеларија за југоисточну Европу фондације Хајнрих Бел.

М. Вулићевић

------------------------------------------------------

Дедовићева поезија у „Просвети”

„Просвета” из Београда објавила је ипоетску збирку „Динарски Буда” Драгослава Дедовића. Према речима Ненада Милошевића, колеге песника, Дедовићев поетски глас може се упоредити са гласом модерног Одисеја који тражи своју Итаку. „Његова поезија има и сазнајни карактер, јер боље од неке социолошке студије предочава овај простор и епоху у којој живимо”, каже Милошевић.