Uticaj Lisabona na Srbiju

Proteklih godina termin „Lisabonski proces” označavao je plan Evropske unije da do 2015. godine postane najkonkurentnija ekonomija na svetu zasnovana na znanju, nauci i obnovljivim izvorima energije. Ovaj pojam se od 2007. godine, međutim, odnosi na pregovaranje i kasnije ratifikaciju Lisabonskog ugovora, koji je trebalo da reformiše institucije EU i da joj omogući izgradnju jasnijeg i konkretnijeg političkog profila. Lisabonski sporazum postao je goruća tematek nakon neuspešnog irskog referenduma, kojim je ovaj ugovor faktički odbačen ili, kako se pokazalo u praksi, „suspendovan”. Budući da je irskim referendumom onemogućeno dalje proširenje EU i efikasno vođenje njene spoljne politike rešenje za ove probleme moralo se pronaći. U startu odbačena je ideja novih institucionalnih pregovora, kao i zadržavanje statusa kvo. Poslednjem Evropskomsamitu u ovoj godini, održanom 11. i 12. decembra u Briselu, ostavljeno je da odredi način izlaska iz pat pozicije i naloži korake za 2009. godinu.

Evropski savet doneo je jedino moguće rešenje: Irska će ponovo organizovati referendum i to nakon izbora za Evropski parlament, a pre konstituisanja novog sastava Evropskekomisije, što će se najverovatnije dogoditi u oktobru naredne godine. U slučaju pozitivnog ishoda referenduma, ugovor bi stupio na snagu 1. januara 2010. godine. Naravno, da bi se izbegloponižavanje Iraca omogućene su im dodatne garancije i privilegije,pre svega, promenjeno je pravilo o sastavu Evropske komisije, tako da će i nakon 2014. svaka država imati po jednog komesara, što je bio jedan od glavnih zahteva Iraca (da zadrže „svog” komesara u komisiji). Ova koncesija može se ostvariti jednoglasnom odlukom Evropskog saveta, što je mogućnost koju predviđa Lisabonski sporazum. Pored ove koncesije, države članice su potpisale obavezni protokol kojim je predviđeno da Irska zadrži svoju vojnu neutralnost, fiskalnu autonomiju i slobodu definisanja porodičnog prava (zabrana abortusa).

Budući da su Lisabonski ugovor u trenutnom obliku već ratifikovale 24 države članice i da niko ne želi više da dira u njega, ovaj protokol će biti pretočen u pravni dokument prvom prilikom kad budu izmenjeni osnivački ugovori, tj. kada se bude potpisivao ugovor o pristupanju Hrvatske Evropskoj uniji. Time se na posredan način iz plana Lisabonskog procesa i izjava predsedavajućeg Evropskog saveta Nikole Sarkozija saznalo da će Hrvatska potpisati ugovor o pristupanju najkasnije 2011. i da će zasigurno postati članica pre 2014. godine, drugim rečima pre Srbije.

Lisabonski sporazum će, takođe, ako sve bude išlo prema očekivanjima, biti ratifikovan u češkom parlamentu u martu sledeće godine, a neophodno je i da ga poljski predsednik proglasi ukazom – zapravo nužno je da ga sve države članice odobre u skladu sa sopstvenim ustavnim procedurama da bi stupio na snagu.

Šta ovo znači za Srbiju? Ukoliko sve protekne po planu, Srbija bi mogla nakon (uspešnog) irskog referenduma da podnese prijavu za članstvo da u prvoj polovini 2010. godine dobije status zvaničnog kandidata i počne pregovore o ugovoru o pristupanju EU. Optimističniji scenario podrazumevao bi da se sve ovo dogodi već u narednoj godini, ali smatram da je navedeni sled događaja, makar u ovom momentu, realniji.Ipak, u procesu evropskih integracija treba biti ambiciozan i pokušavati nametnuti svoju agendu.

Srbiji u narednoj godini predstoji rad na okončanju saradnje sa Haškim tribunalom, usklađivanju zakonodavstva i standarda, ukidanju viznog režima sa nadom da irski referendum prođe dobro. U svakom slučaju rad koji se isplati.

urednik časopisa „Izazovi evropskih integracija”