Subotičke MZ u pravnom vakuumu

Subotica – Na teritoriji grada Subotice postoji 37 mesnih zajednica, ali je nejasan njihov pravni status. Izabranim članovima saveta MZ mandat je istekao pre dve godine, ali kako 2023. nisu raspisani izbori za novi sastav, one su sada u nekoj vrsti pravnog vakuuma. Tačnije, nije jasno da li postoji rukovodstvo mesnih zajednica, ili su one potpuno razvlašćene.

U statutu grada precizirano je da je savet MZ „osnovni predstavnički organ građana na području mesne samouprave”. Izbori za savet mesne zajednice sprovode se po pravilima neposrednog i tajnog glasanja na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava, u skladu sa aktom o osnivanju. Izbore za savet mesne zajednice raspisuje predsednik skupštine. Predsednika saveta mesne zajednice bira savet iz reda svojih članova, tajnim glasanjem, većinom glasova od ukupnog broja članova.”  Takođe se kaže da mesna zajednica ima status pravnog lica, a da gradsko veće obavlja nadzor nad zakonitošću rada i akata koje donosi savet MZ. Predviđeni su i uslovi kada se raspušta savet mesne zajednice, uz odredbu da nakon 15 dana od raspuštanja treba raspisati nove izbore.

Poslednji izbori za mesne zajednice održani su 7. jula 2019, kada je u 35 od 37 mesnih zajednica pobedila koalicija SNS–SVM.

Izbori za savete mesnih zajednica trebali su da budu raspisani 2023, kada su održani lokalni izbori, ali u Subotici nije učinjeno. U jednom intervjuu za Panon RTV dr Balint Pastor, tadašnji predsednik skupštine grada i predsednik SVM-a, kazao je da nije postojala saglasnost koalicionog partnera SNS-a da se raspišu i izbori za savete MZ.

Inače, Statut grada Subotice kao oblike neposrednog učešća građana u odlučivanju predviđa referendum, zborove, ili pak javne rasprave. Međutim, građani koji su tražili od gradske uprave da im dozvoli korišćenje prostorija MZ za održavanje zborova dobili su odgovor da je to u nadležnosti mesnih zajednica, za koje je opet, nejasno u kakvom su statusu.

„Mi sada imamo situaciju da vatrogasci ne mogu da koriste prostorije koje su im dodeljene, jer ne možemo da preselimo matičara u sređene prostorije mesne zajednice, jer su tamo aktivisti vladajuće stranke”, kaže za „Politiku” Tomislav Vojnić član saveta MZ Tavankut u „produženom mandatu”. S druge strane, Anđela Moravčić, predsednica mesnog odbora SNS-a za Tavankut i koordinator biračkog odbora, za naš list kaže da nema nikakvih ingerencija za mesnu zajednicu, a da su ključevi prostorija kod sekretarice koja dolazi tri puta mesečno.

Radovan Čuljković, rukovodilac odseka za mesne zajednice u gradskoj upravi, slaže se da je u pitanju svojevrsni pravni vakuum. Doduše, u statutu grada ne piše da se članovi saveta MZ biraju na mandatni period od četiri godine. U mesnim zajednicama s kojima je „Politika” kontaktirala, članovi saveta kažu da su u „tehničkom mandatu”, ali je ta analogija sa republičkom vladom nema pravno uporište. Za tako nešto niti ih je ko pismeno odredio, niti taj pojam postoji u statutu grada kada su u pitanju mesne samouprave.

Nejasno je i kako mesne zajednice podnose finansijske izveštaje gradu (mada raspolažu sa veoma skromnim sredstvima za osnovno funkcionisanje), odnosno, ko ih i na osnovu koje odluke potpisuje.