Nesuđena sreća Rahmana i Prijanke

Bila je to, kako obično biva, ljubav na prvi pogled. Sreli su se u privatnoj školi u kojoj je on predavao grafički dizajn, a ona pohađala kurs u veštini koja je sve traženija u modernoj Indiji. Ljubav je brzo procvetala u Kalkuti (zvanično Kolkata), 14-milionskoj  prestonici Zapadnog Bengala koji je i nezvanični glavni grad indijske  kulture, u urbanom konglomeratu koji možda najbolje odslikava sve kontraste današnje Indije, nudeći prizore apsolutne bede i impresivne raskoši, rikše koje vuku ljudi i centre visoke tehnologije koji su glavni pogon njene zahuktane ekonomije.

Buknula je ljubav između Rizvanur Rahmana (30) i Prijanke Todi (23). Mladi se zaljubljuju svugde, ljubav ne zna za granice, ali ovaj par kao da nije bio svestan prepreke koja će njihovu sreću pretvoriti u dramu sa tragičnim ishodom, u temu o kojoj već mesec dana svakodnevno piše indijska štampa, u delikatan politički zaplet i neprijatan podsetnik na žilavost klasnih barijera i verskih predrasuda koje odolevaju svim talasima modernog koji Indiju zapljuskuju u poslednje dve decenije.

Rahman je bio musliman iz radničke četvrti Kalkute, a Prijanka hindu, ćerka lokalnog magnata, jednog od najvećih proizvođača muškog rublja u zemlji. Kad je ljubav izbila na videlo, otac, Ašok Todi, tražio je da se odmah prekine. Ali međusobna osećanja Rahula i Prijanke bila su jača od poštovanja porodične hijerarhije. Krajem avgusta, posle godinu dana zabavljanja, tajno su se venčali, a sedam dana kasnije svoj brak i građanski registrovali (mada to tamo nije zakonska obaveza). Želeli su, međutim, da imaju crno na belo da su muž i žena postali sopstvenom voljom. Ona je došla u njegov skromni stan, pošto prethodno u svojoj sobi celog leta nije uključivala erkondišn, da se pripremi za nove uslove …

Posle tri dana zajedničkog života, posetila ih je policija. Pokazali su im venčani list, ali to ih nije zadovoljilo. Tvrdili su da je Rahman na silu doveo Prijanku, pretili su mu. Stigao je i poziv na saslušanje, usledila su duga ubeđivanja, pretnje i maltretiranja. A onda su, osmog dana njihovog zajedničkog života, policajci došli sa vešću da se Prijankin otac teško razboleo i da ona mora da se se vrati kući na sedam dana, ili će Rahman biti optužen da je devojku oteo i ukrao vrednu imovinu. Pristao je da ona ode svojima, a policija mu je dala pisanu potvrdu da će da se vrati.

Prijanka se nije vratila posle sedam dana. Rahman je patio, neki kažu da je, uveren da je više nikad neće videti, počeo pomalo i da ludi. Izgleda da je imao i neke ne baš dobrodošle posetioce. Tek, 21. septembra, dve nedelje otkako je Prijanka otišla, i deset dana od njihovog poslednjeg razgovora telefonom, njegovo telo je nađeno na železničkim šinama, razmrskane glave. Policija je izašla na uviđaj i zvanični saopštila kako je Rahman izvršio samoubistvo bacivši se pod voz.

Njegova porodica nije u to poverovala, a vest o pogibiji muslimana koji se oženio hindu devojkom protiv volje njenih roditelja ubrzo je došla na naslovne strane, izazvala sumnje i podgrejala sektaško nepoverenje. Na glasinu da je Rahmanovo telo policija "zagubila", ispred policijske stanice se okupila velika masa. Osnovan je građanski komitet koji je, zajedno sa roditeljima, podneo krivičnu prijavu. I slučaj je postao jedna od glavnih javnih tema.

Porodično nasilje i zločini nisu nikakva indijska posebnost, ima ih na svim meridijanima. Ali ovaj slučaj je uzburkao indijsko mnjenje zbog naročitih okolnosti tragedije: veza mladih različitih vera, mešanje policije u privatne stvari, različiti aršini prava i pravde za obične ljude i bogataše…

Da bi se sve bolje razumelo, treba imati u vidu da se 90 odsto brakova u Indiji i danas sklapa na inicijativu roditelja, posle davanja oglasa u novinama, upoređivanja horoskopa i konačnog sporazuma glava porodica. Indija ni danas nema opšti zakon o porodici i braku, već posebne "personalne" zakone za svaku od glavnih verskih zajednica: hinduse, muslimane, hrišćane i parse (siki, džainisti i budisti tretiraju se kao hindusi). Međuverski brakovi su retki. Kulturni jaz između hindusa i muslimana pri tom je najdublji. Njihovi sukobi su, istina, sporadični, ali kada se dogode veoma su krvavi.

U isto vreme, primetno je da Indija prolazi kroz velike ekonomske i socijalne promene, svojevrsnu kulturnu tranziciju. Mladi iz srednje klase – oni koji rade u namnoženim kompjuterskim centrima – međusobno se zabavljaju na način koji njihovi roditelji nisu smeli ni da sanjaju… Ali, to novo se, kao i u slučaju Rahmana i Prijanke, ponekad dramatično sudari sa starim.