Pohlepa rađa nove eksplozije terora

O književnici Pauli Preradović, rođenoj u Beču i autorki teksta austrijske himne, nisam znao apsolutno ništa, tvrdi Davor Špišić, autor komada „Žena himna”, nagrađenog prvom nagradom za dramsko delo „Marin Držić”. Istoimena predstava u režiji Roberta Raponje gostovaće večeras od 20 sati, na  sceni Bitef teatra. U glumačkoj ekipi su Monika Duvnjak, Selma Alispahić, Anita Šmit i Katica Šubarić. U fokusu drame je život austrijske i hrvatske književnice Paule Preradović, autorke austrijske himne i unuke književnika Petra Preradovića. Šta ga je podstaklo da se posveti kompleksnoj heroini Pauli Preradović, Davor Špišić ovako je kazivao za „Politiku”:

– Iskreno govoreći, to je stari dobri običaj „naručivanja”. Jako volim da radim po narudžbini, jer pre svega sebe smatram zanatlijom. Zanat je svetinja i da bi se zanat redovno kalio, moraš se jako oznojiti. Čak i kada imam preciznu krajnju liniju, kreativnost jednostavno eksplodira. A kada mi je reditelj Robert Raponja ponudio da napišem komad inspirisan Paulinim životom, rekao sam mu da me pusti na nekoliko dana da prvo „guglam” neke činjenice i vidim da li možemo da sarađujemo. I zaista, od prvih činjenica o njenoj sudbini osetio sam, kako se kaže, da ima nešto u tome i da će autorski put sa Paulom biti izazovan. Pre svega, to podstiče metafore o histeriji istorije koja već hiljadama godina melje ljude koristeći iste alate. I ljudi se predaju ovoj histeriji po istim obrascima, svaki put nasedajući na nju. Fascinantno je kako se sva turbulencija 20. veka žestoko prelama kroz priču Paule Preradović.

Na početku pisanja drame „Žena himna”, kaže Špišić, nije je odmah pustio u pravcu u kom je želeo. Nešto ga je mučilo. Tražio je način da ispriča priču o egzistencijalnoj i duhovnoj hrabrosti žene da preživi u mizoginom društvu. A onda mu je odjednom sinula ideja da zapravo celu priču provede kroz isprepletene sudbine četiri žene – Paule, Helene, Irine i Gerde...

– Pobeđene tvrdim muškim političkim i verskim dogmama, vode žestoke bitke da ostanu na nogama i ostanu svoje. Njihovim sudbinama pridružuje se nemilosrdna turbulencija vremena u kojoj imperije padaju, a gramzivost i pohlepa rađaju nove eksplozije terora. Vreme koje je tragično i groteskno ponovo nam se vratilo. Pored ostalog, „Žena himna” govori o rađanju fašizma, a ovde nam se fašizam vratio kao mutant – kaže Davor Špišić i objašnjava koliko je kompleksno bilo proniknuti u karaktere i sudbine svojih junakinja:

– Mislim da je to bio vrlo delikatan posao. Samo da ti likovi ne ostanu papirni i deklarativni, već da budu od krvi i mesa. Najgore je pozorište koje daje agitpropove odgovore. Mnogo me više zanima pozorište koje je u dilemama i postavlja pitanja. Nadam se da sam to uspeo sa ovim mojim ženama. U Paulinim identitetima prelamaju se i srpski i nemački ili mediteranski, balkanski i srednjoevropski. Ovde me je nosilo i pitanje višestrukih identiteta. Valjda zato što sam nosim to bogatstvo, jer mi je majka Srpkinja, a otac Hrvat, a ja sam već „mator”, ali nikad mi neće biti jasno zašto ovo bogatstvo često postaje prokletstvo ovde na Balkanu. I nije, naravno, samo balkanski slučaj. Sumnjivo brojanje krvnih zrnaca omiljeno je oruđe vladajuće fukare na svim meridijanima.

Davor Špišić rođen je u Osijeku, a da se pitao, rodio bi se u Moskvi, Havani ili Londonu. U našim dramskim okvirima poznat je i kao pobednik 11. Hartefaktovog konkursa za najbolji savremeni angažovani dramski tekst. Jednoglasnom odlukom žirija poneo je tada pobedu za delo „Otkup mleka”.

– Zaista sam uzbuđen zbog ovog gostovanja. Kultni status Bitef teatra obavezuje i pruža pravu šansu mojim himničarima da ispričaju priču koja nas brine pred zahtevnom i divnom beogradskom publikom. Neprocenjivo je važna ovakva razmena kreativne energije. Naša predstava u produkciji malog samostalnog teatra Fort Forno iz istarskog gradića Bale nastala je u saradnji sa INK Pula, HNK Mostar i udruženjem „Intermeco” Sarajevo. Znate, jugoslovenski prostor i dalje postoji upravo zbog međusobne razmene svih naših stvaralačkih energija. Imamo zaista fenomenalne reditelje, pisce, glumce, kompozitore... širom regiona i bilo bi svetogrđe ne udružiti snage. Ovde su dve glumice iz predstave „Žena himna”, Anita Šmit i Selma Alispahić, učestvovale u antologijskoj televizijskoj seriji „Nobelovac”, koju je režirao i kreirao Tihomir Stanić. Ta serija bi, zbog svog kvaliteta i teme o kojoj govori, morala da obiđe sva platna u Jugoslaviji – konstatuje Davor Špišić i otkriva da piše svoje novo dramsko delo, ovoga puta baš za Bitef teatar – o bračnom paru proleterskih autsajdera koji se tvrdoglavo opiru grabežljivoj stvarnosti. Istrajava, saznajemo, i na scenariju za dve nove televizijske serije.

Davor Špišić poznat je u pozorišnim krugovima i kao majstor kulinarstva. O tome koja je njegova kreativna energija na delu u ovom gastronomskom slučaju, kaže:

– Volim da kuvam. I to uglavnom meso, recimo odreske ili svinjska rebra. Nutricionistima se kosa naježi kada vide koliko obožavam mesne ludorije. Na delu je posebna kreativna energija koja ostavlja nered u kuhinji i hiljade lajkova na društvenim mrežama