Bio si u pravu

Možda je moja malenkost ponekad umela da pretera u oceni određenih događaja, posebno onih koji će nastupiti. Bolje rečeno, možda u momentu kada sam iznosio šta će nam određeni potezi doneti nisam bio shvaćen i prihvaćen jer to se tada činilo nenormalnim. No, vreme koje je nastupilo i događaji koje je to vreme nosilo daju mi za pravo da kažem, ali na moju žalost, a nikako na sreću i ponos, da sam bio u pravu. Oni koji su me tada osporavali, gledali sa čuđenjem, smatrali me pomalo ekscentrikom danas dođu, potapšu po ramenima i kažu pomalo stidljivo: „Bio si sve u pravu.”

Da, znam da sam bio i nikako nisam uzdignut, niti gord zbog toga. Naprotiv, užasno sam tužan, jer je retko ko bio spreman da uvidi kako se država od neizabranih otima i kako onaj ko pobeđuje na izborima i kome narod daje poverenje praktično nema nikakvu vlast. Taj sofisticiran način otimanja državnih ingerencija, odnosno ta tiha okupacija Srbije od stranog faktora preko NVO sektora, te potpuno razvlašćivanje legalno i legitimno izabrane vlasti, proces je koji u Srbiji traje dve i po decenije. Lakomisleni veruju da sve to država može jednim potezom da reši, ne znajući da je država davnih dana nad mnogo čim izgubila ingerencije, te da ona gotovo i da ne može da reaguje. Otuda, to što sam bio u pravu meni ne znači ništa. Naprotiv, ubija me u pojam, no i tada sam, kao i sada, sve to govorio da bih spasio dušu svoju. Da negde ostane zapisano da se neko tom vidu tihe okupacije suprotstavio i, naravno, zbog toga imao brojne probleme.

Sadašnja vlast, ako izuzmemo određeni autoritet predsednika Vučića koji je stekao dva puta kroz ozbiljan legitimitet, jer je u prvom krugu dva puta više nego ubedljivo pobedio na predsedničkim izborima, kao i nešto malo jačih ingerencija koje ima u ekonomskoj i spoljnoj politici, u ostalim društvenim segmentima gotovo da nema nikakvu vlast. Teška je bitka u bezbednosnom sektoru, te tu postoji i ozbiljan otpor NVO sektoru da se BIA, policija i ostale naše bezbednosne službe stave pod potpunu kontrolu stranog faktora. No, što se tiče pravosuđa, kulture, medija, obrazovanja, nauke, dobrog dela državne uprave po dubini, država je tu apsolutno izgubila bilo kakvu kontrolu i tu je stvoren ozbiljan paralelni sistem iz kojeg je inače i potekao sadašnji pokušaj obojene revolucije. Vlast se od samog početka nije mnogo osvrtala na pravljenje tog paralelnog sistema, što je od starta bila ključna greška, pa su se sada spavači aktivirali i zamalo ostvarili politički cilj, a to je preuzimanje države kroz revoluciju. Godinama sam na te pojave ukazivao, posebno u pravosuđu, čak sebe izložio ozbiljnoj kritici jer sam bio žestoki protivnik ustavnih promena koje su srpsko pravosuđe pretvorile u državu u državi, usta su mi se osušila govoreći kolike pare država baca na finansiranje kojekakvih kulturnih projekata koji su zapravo bili paravan za finansiranje NVO sektora i njihovih političkih aktivnosti, no sluha nije bilo.

Ni danas mi nije jasno zbog čega, jer je i slepom čoveku bilo jasno da baš iz tih društvenih oblasti idu najotrovnije moguće žaoke ka vlastima, a vlast im finansijsku uliva snagu. Nikada mi nije išlo u glavu zašto se nije pokrenuo proces vraćanja ingerencija ministarstvima, već naprotiv, kojekakvim agencijama davane su još veće ingerencije, a na čelo tih navodno nezavisnih tela uvek se postavljao neko blizak NVO sektoru. Praktično, ministarstva su ostala da budu ikebane, bez mogućnosti da ministar išta uradi, a kojekakvi likovi za koje niko nikad nije glasao, niti su dobijali podršku boreći se za stranku kroz izborni proces, osvajali su glavne pozicije u nezavisnim telima i agencijama i danas odlučuju o našim sudbinama. Gotovo svi zakoni koji regulišu rad nekog od tih tela napravljeni su tako da je taj koji je došao na čelo tog tela praktično nesmenjiv dok mu ne istekne mandat. Suštinski, zavladala je diktatura neizabranih i mi je danas žestoko trpimo. Danas je đavo došao po naplatu, jer su baš ti postali najagilniji u podizanju revolucije.

Poslednji je čas, s obzirom na to da je pokušaj obojene revolucije na svu sreću propao, ali nije završen do kraja, da se krene u obrnuti proces. Da se najhitnije ministarstvima vrate ingerencije, da se NVO sektor izbaci iz državnih struktura, da se vlast vrati u ruke onih koje je narod birao. Ukoliko se to ne dogodi, za neko vreme opet će neko da me tapše po ramenima i reći će: „Bio si u pravu.”

Samo što tada povratka biti neće.

*Narodni poslanik

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista