Milorad priželjkivao put na paradu u Moskvi

Užice – Milorad Rakić je pre dva meseca napunio 100 godina. Živi sam u centru Užica na petom spratu u zgradi bez lifta iz koje svakodnevno ide u šetnju do omiljene kafane u centru grada. Nasmejan i živahan, sa unukom je nedavno išao do Policijske uprave u Užicu kako bi produžio pasoš jer očekuje da će 9. maja biti u Moskvi.

Živi za dan da bude prisutan na najvećoj paradi na svetu kada će biti obeleženo 80 godina pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu. Ni juče još nije bio bez nade da će otići.

– Oduvek sam sanjao da odem u Rusiju, ali sve mi je nekako izmicalo. Kao pobednik u Prvom svetskom ratu i moj otac je tamo išao, pričao mi je divne priče o toj velikoj zemlji – rekao nam je Milorad (kod koga smo bili pre nekoliko dana) objašnjavajući okolnosti koje su doprinele da on u ovim godinama pribavlja putnu ispravu.

– Mene je Ministarstvo spoljnih poslova Republike Srbije prošle godine u oktobru odlikovalo jer sam bio oslobodilac Beograda. Na tom skupu sam upoznao delegaciju ambasade Ruske Federacije i tako je sve krenulo. Nekoliko dana kasnije bio sam i gost ambasade Rusije u Beogradu – kaže nam ratni veteran, koga su ruski oficiri iznenadili za njegov 100. rođendan.

Proslavio ga je u Užicu ovog februara u krugu porodice.

– Iznenadio sam se kada sam Ruse ugledao na vratima svog stana. Doneli su mi poklone, gramatu i tortu. Nisu me zaboravili. Tom prilikom sam dobio poziv da zajedno s delegacijom Srbije budem njihov gost u Moskvi 9. maja, kada se u znak pobede nad fašizmom održava najveća parada na svetu – priča starina od stotinu leta.

Potomci su pripomogli da se obave formalnosti u vezi sa odlaskom u Moskvu.

– Unuk je imao nekakve razgovore sa našim vlastima, ali verujem da sve to još od mene skriva, jer želi da me obraduje. Ja sam nedavno izvadio novi pasoš i spreman sam da poletim – priča kroz osmeh vitalni Užičanin, oslobodilac Beograda.

Ovaj Era ima dve ćerke, od njih četvoro unuka i isto toliko praunuka, svi podržavaju njegov naum. Naročito jer znaju dedinu ideološku naklonjenost Rusiji, kao i koliko mu znači priznanje naše države koje je prošle godine dobio u okviru obeležavanja 80. godišnjice oslobođenja Beograda.

– Uveren sam da će naše vlasti imati sluha za ovu dedinu želju. On je u ovim godinama veoma vitalan i potpuno razuman, dovoljno je reći da živi sam i sam o sebi brine. Pošto znamo da je deda dobrog zdravlja i da će s lakoćom podneti put, niko od rodbine se nije usprotivio njegovoj želji, naprotiv, svi ga podržavamo u naumu da prošeta Crvenim trgom, što mu je davnašnji san – priča unuk Dobrivoje Turudić, koji će, ako ustreba, biti i pratnja svom dedi.

– U razgovoru sa predstavnicima ambasade Ruske Federacije se postavljalo pitanje dedine fizičke spremnosti za ovoliki put, međutim, kada je deda čuo šta oni pitaju, skočio je i odgovorio: „Ja i do Berlina sad mogu da idem ako treba” – priča unuk Dobrivoje.

Milorad je sa 18 godina stupio u oslobodilački pokret koji se tokom Drugog svetskog rata borio protiv okupatora. Pored toga što je bio u jedinici koja je učestvovala u oslobađanju Beograda, bio je učesnik i proboja Sremskog fronta. Nakon oslobađanja Beograda raspoređen je u Vršac, odakle je njegova jedinica poslata na front kako bi okupatore proterali iz Hrvatske. U akciji vojske tadašnjeg NOB-a bio je i ranjen u blizini Zagreba.

Bogat društveni život

Miloradove ćerke svakodnevno, na smenu, dolaze i donose namirnice i hranu, jer deda ne kuva. Mlađa ćerka ima više od 70 godina i stepenice do petog sprata zgrade bez lifta joj ne gode.

– Molili smo dedu da se preseli kod nas, imamo kuće s dvorištima, stanove niže spratnosti, gde bi nam svima bilo lakše da ga svakodnevno obilazimo. Bar tokom zime da napusti svoj stan. Međutim, on to uporno odbija. Kaže da u zgradi ima komšije i prijatelje koje decenijama poznaje, sa kojima se druži i provodi kvalitetno vreme. Kaže da bi mu sa nama bilo dosadno. Sa komšijama čita novine u parku, piju kafu, odlaze do obližnje kafane. Deda svaki dan bez ičije pomoći izlazi u šetnju – priča Miloradov unuk Dobrivoje.