Pred kraj osmog razreda đaci slabi iz pravopisa

I u ovoj turbulentnoj školskoj godini u finišu obaveznog osnovnog obrazovanja proba završnog ispita pokazala je glavne kvalitete i manjkavosti stečenog znanja učenika, ali i sistema. Rezultati simulacije male mature na nacionalnom nivou potvrdili su da i ovu generaciju osmaka uglavnom čine đaci kojima je mrsko da čitaju duge tekstove, a da pritom i ne razumeju pročitano – neretko i kada je reč o tekstualnom zadatku iz matematike, dok im je iz ovog predmeta geometrija gotovo nezaobilazni kamen spoticanja. Nakon probe male mature utisak je mnogih nastavnika da se realan odraz znanja učenika može naslutiti samo iz matematike, jer su jedino taj od tri testa osmaci u svim osmoletkama rešavali istovremeno, 25. aprila. Probne ispitne kombinacije iz srpskog (maternjeg) jezika i književnosti, kao i treći test iz jednog od pet ponuđenih predmeta koje su izabrali (biologija, geografija, istorija, hemija ili fizika), učenici su od škole do škole radili u različito vreme, od 22. do 30. aprila, i u međuvremenu prepričavali jedni drugima zadatke i rešenja.

Verna simulacija završnog ispita organizuje se da bi se osmaci upoznali sa ispitnom procedurom, ali i da bi uvideli šta znaju, a šta je potrebno da dodatno provežbaju i bolje nauče, podseća u razgovoru za „Politiku” Jovana Milenković, direktor OŠ „Sveti Sava” na beogradskom Vračaru. Generaciju malih maturanata u ovoj školi čini 126 malih maturanata. Na probnom testu iz srpskog jezika i književnosti najveću poteškoću su im predstavljala poslednja dva zadatka u vezi sa tumačenjem teksta, dočarava Milenkovićeva. Kaže i da su grešili su i davali nepotpune odgovore iz pravopisa, u zadacima u kojima se tražilo da pokažu da znaju koje se reči pišu odvojeno, a koje sastavljeno, koje malim a koje velikim početnim slovom i gde je neophodno u rečenici staviti zapetu. Iz matematike osmacima su najviše teškoća zadala poslednja četiri zadatka, ona za koje nije bilo ponuđenih odgovora, nego se tražilo da učenici napišu postupak rešavanja.

Uglavnom najuspešnije su rešili treći test, iz predmeta koji su odabrali da polažu uvereni da ga najbolje znaju. Evidencija prosvetnog vrha pokazuje da je na republičkom nivou najviše osmaka za treći test odabralo geografiju i biologiju, a najmanje hemiju i fiziku.

– Kod nas se ove godine najmanje učenika opredelilo za istoriju, što je bilo iznenađenje. Međutim, sve više osmaka se opredeljuje za hemiju, zato što se uči dve godine, u sedmom i osmom razredu, pa im se, valjda, čini da će lakše savladati celokupno gradivo. U suštini, bolje su uradili testove iz izabranih predmeta sa prosečnim uspehom oko 16 bodova, mada su i srpski i matematiku naši đaci uradili dobro. Prosek iz matematike je 12,02, a iz srpskog 13,53 poena, što je u skladu sa dosadašnjim rezultatima koji su uglavnom iznad republičkog proseka. Neka bude tako na zvaničnoj maloj maturi i neće biti problema u vezi sa upisom željenih srednjih škola – ukazuje Milenkovićeva.

Znana kao rasadnik budućih hemičara, jer njeni đaci inače postižu izvanredne rezultate na takmičenjima iz ovog predmeta, i ne samo ovog, OŠ „Karađorđe” u prestoničkoj opštini Voždovac na probnom maturskom testu iz hemije i sada beleži gotovo neverovatnih 17,26 poena od mogućih 20.

– To je realno i očekivano, jer naši učenici iz hemije uvek postižu najbolje rezultate. Prošle godine je njih devetoro imalo maksimalan broj bodova na završnom ispitu iz hemije, a uglavnom svi koji se opredele za ovaj predmet na zvaničnoj maloj maturi osvoje bar 18 poena. Iz fizike je slično. I iz biologije nam je prosek oko 15 poena na probi, što je kao i prethodnih godina, ali se i to popravi na pravom ispitu u junu. Istorija je sada slabije urađena, prosek je deset bodova, ali nam je i uzorak mali ove godine. Od tri osmaka koji su polagali istoriju jedan je uradio fenomenalno – pojašnjava za naš list Olivera Košanin, pomoćnih direktora OŠ „Karađorđe”.

Prosečan broj bodova osmaka ove škole na probi iz matematike je oko 12 poena, a iz srpskog čak 15,28, mada je uglavnom prethodnih godina na probnom testiranju iz maternjeg jezika prosek bio do 12 poena, primećuje Košaninova.

– Iz matematike im je najslabija geometrija i uglavnom je tako u svakoj generaciji. A iz srpskog je rezultat dosta iznad našeg očekivanog proseka i ne znamo koliko je to realno, jer taj test nije rađen u svim školama istovremeno. Najlošije su iz srpskog uradili pravopis i, naravno, tumačenje književnih dela, odnosno razumevanje pročitanog. Kažu, tekstovi su dugački, njima se to ne čita, nemaju koncentraciju da iščitaju pažljivo do kraja. Kod nas se inače praktikuje da pripremna nastava za završni ispit počinje od prvog polugodišta za srpski jezik i matematiku, a od drugog polugodišta im se priključuju i izabrani predmeti, tako da se u našoj školi pripreme i vežbanja održavaju mnogo više nego što je zakonom propisano. Kontinuirana podrška učenicima nam je najvažnija, a rezultat se vidi na pravom završnom ispitu na kome su naši đaci uvek iznad proseka na opštinskom, gradskom i republičkom nivou, a ove godine imamo 114 osmaka – ukazuje Košaninova.

Najbolje uradili treći test, pa srpski, pa matematiku

Po broju učenika jedna od najvećih škola u Srbiji OŠ „Nikola Tesla” u Vinči ima 311 osmaka i još privodi kraju analizu uspeha na probi male mature, jer „teško je to uraditi za 12 odeljenja”, kako kaže za „Politiku” Dragoljub Gačić, direktor ove osmoletke.

– Tradicionalno, đaci su i na ovoj probi najbolje uradili treći test, pa onda srpski, pa matematiku. Iz matematike su tačno uradili otprilike polovinu zadataka, to znači da su ostvarili oko deset poena, što je solidno. Iz srpskog je prosek u našoj školi oko 11,5 poena, a što se izbornih predmeta tiče, uspeh varira, najbolje su rešili geografiju, pa biologiju, istoriju, fiziku, pa hemiju. Treći test je deci najlakši i zato što su u njemu svi zadaci „na zaokruživanje”, to jest zatvorenog je tipa sa ponuđenim odgovornima, a i najlakši je i za prepisivanje, jer uvek se malo virne u tuđa rešenja, teško je u tome ispratiti decu, koliko god mi bili strogi na dežurstvu. Iz istorije je prilikom pregledanja bilo malo zbunjivanja, jer je objavljen pogrešan ključ, pa povučen, pa je bilo grešaka i u novoobjavljenom ključu, i to se odmah videlo. Ali dobro, greške se dešavaju – ukazuje Gačić, inače istoričar.

Imajući u vidu kakva je situacija generalno bila u proteklom periodu, napominje, da u ovoj školi nisu nezadovoljni ostvarenim rezultatima učenika na probi male mature niti su oni išta slabiji od proseka prethodnih godina.

Da li je kompromitovan ispitni materijal

Kada se završila proba male mature, objavljena su rešenja zadataka, ali za test iz istorije – pogrešna, nisu odgovarala testu koji su đaci radili. Ubrzo je taj ključ sa uputstvom za pregledanje i rešenjima povučen, a objavljen je novi, ali se i u njemu potkrala greška u rešenju prvog pitanja, pa je i to ispravljeno. Branislav Ranđelović, direktor Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (ZVKOV) u kome nastaju maturski testovi, u izjavi za RT Balkan, potvrdio je da je tačno da je portalu „Moja srednja škola” objavljen prvo pogrešan ključ, pa je ubrzo zamenjen i da su ispravke i drugog ključa odmah poslate školama. Rekao je i da „test čija su rešenja greškom objavljena nije junski, nego jedan od rezervnih, tako da test koji će ići u junu nije ni na koji način kompromitovan”. Na naslovnici omaškom objavljenog uputstva za pregledanje testa iz istorije pisalo je da je to test za završni ispit u ovoj školskoj 2024/25. godini, tvrde nastavnici. Da li je utvrđeno čijom je greškom objavljen pogrešan ključ iz istorije za simulaciju male mature i šta je tim povodom preduzeto, budući da je na taj način kompromitovan ispitni materijal, čak i ako je rezervni, jer se, po pravilu, kompletan materijal za završni ispit i za jun i za avgust mora čuvati u strogoj tajnosti? Na ovo pitanje „Politike” nadležni u ZVKOV-u nisu odgovorili do zaključenja ovog izdanja našeg lista.