Пред крај осмог разреда ђаци слаби из правописа

И у овој турбулентној школској години у финишу обавезног основног образовања проба завршног испита показала је главне квалитете и мањкавости стеченог знања ученика, али и система. Резултати симулације мале матуре на националном нивоу потврдили су да и ову генерацију осмака углавном чине ђаци којима је мрско да читају дуге текстове, а да притом и не разумеју прочитано – неретко и када је реч о текстуалном задатку из математике, док им је из овог предмета геометрија готово незаобилазни камен спотицања. Након пробе мале матуре утисак је многих наставника да се реалан одраз знања ученика може наслутити само из математике, јер су једино тај од три теста осмаци у свим осмолеткама решавали истовремено, 25. априла. Пробне испитне комбинације из српског (матерњег) језика и књижевности, као и трећи тест из једног од пет понуђених предмета које су изабрали (биологија, географија, историја, хемија или физика), ученици су од школе до школе радили у различито време, од 22. до 30. априла, и у међувремену препричавали једни другима задатке и решења.

Верна симулација завршног испита организује се да би се осмаци упознали са испитном процедуром, али и да би увидели шта знају, а шта је потребно да додатно провежбају и боље науче, подсећа у разговору за „Политику” Јована Миленковић, директор ОШ „Свети Сава” на београдском Врачару. Генерацију малих матураната у овој школи чини 126 малих матураната. На пробном тесту из српског језика и књижевности највећу потешкоћу су им представљала последња два задатка у вези са тумачењем текста, дочарава Миленковићева. Каже и да су грешили су и давали непотпуне одговоре из правописа, у задацима у којима се тражило да покажу да знају које се речи пишу одвојено, а које састављено, које малим а које великим почетним словом и где је неопходно у реченици ставити запету. Из математике осмацима су највише тешкоћа задала последња четири задатка, она за које није било понуђених одговора, него се тражило да ученици напишу поступак решавања.

Углавном најуспешније су решили трећи тест, из предмета који су одабрали да полажу уверени да га најбоље знају. Евиденција просветног врха показује да је на републичком нивоу највише осмака за трећи тест одабрало географију и биологију, а најмање хемију и физику.

– Код нас се ове године најмање ученика определило за историју, што је било изненађење. Међутим, све више осмака се опредељује за хемију, зато што се учи две године, у седмом и осмом разреду, па им се, ваљда, чини да ће лакше савладати целокупно градиво. У суштини, боље су урадили тестове из изабраних предмета са просечним успехом око 16 бодова, мада су и српски и математику наши ђаци урадили добро. Просек из математике је 12,02, а из српског 13,53 поена, што је у складу са досадашњим резултатима који су углавном изнад републичког просека. Нека буде тако на званичној малој матури и неће бити проблема у вези са уписом жељених средњих школа – указује Миленковићева.

Знана као расадник будућих хемичара, јер њени ђаци иначе постижу изванредне резултате на такмичењима из овог предмета, и не само овог, ОШ „Карађорђе” у престоничкој општини Вождовац на пробном матурском тесту из хемије и сада бележи готово невероватних 17,26 поена од могућих 20.

– То је реално и очекивано, јер наши ученици из хемије увек постижу најбоље резултате. Прошле године је њих деветоро имало максималан број бодова на завршном испиту из хемије, а углавном сви који се определе за овај предмет на званичној малој матури освоје бар 18 поена. Из физике је слично. И из биологије нам је просек око 15 поена на проби, што је као и претходних година, али се и то поправи на правом испиту у јуну. Историја је сада слабије урађена, просек је десет бодова, али нам је и узорак мали ове године. Од три осмака који су полагали историју један је урадио феноменално – појашњава за наш лист Оливера Кошанин, помоћних директора ОШ „Карађорђе”.

Просечан број бодова осмака ове школе на проби из математике је око 12 поена, а из српског чак 15,28, мада је углавном претходних година на пробном тестирању из матерњег језика просек био до 12 поена, примећује Кошанинова.

– Из математике им је најслабија геометрија и углавном је тако у свакој генерацији. А из српског је резултат доста изнад нашег очекиваног просека и не знамо колико је то реално, јер тај тест није рађен у свим школама истовремено. Најлошије су из српског урадили правопис и, наравно, тумачење књижевних дела, односно разумевање прочитаног. Кажу, текстови су дугачки, њима се то не чита, немају концентрацију да ишчитају пажљиво до краја. Код нас се иначе практикује да припремна настава за завршни испит почиње од првог полугодишта за српски језик и математику, а од другог полугодишта им се прикључују и изабрани предмети, тако да се у нашој школи припреме и вежбања одржавају много више него што је законом прописано. Континуирана подршка ученицима нам је најважнија, а резултат се види на правом завршном испиту на коме су наши ђаци увек изнад просека на општинском, градском и републичком нивоу, а ове године имамо 114 осмака – указује Кошанинова.

Најбоље урадили трећи тест, па српски, па математику

По броју ученика једна од највећих школа у Србији ОШ „Никола Тесла” у Винчи има 311 осмака и још приводи крају анализу успеха на проби мале матуре, јер „тешко је то урадити за 12 одељења”, како каже за „Политику” Драгољуб Гачић, директор ове осмолетке.

– Традиционално, ђаци су и на овој проби најбоље урадили трећи тест, па онда српски, па математику. Из математике су тачно урадили отприлике половину задатака, то значи да су остварили око десет поена, што је солидно. Из српског је просек у нашој школи око 11,5 поена, а што се изборних предмета тиче, успех варира, најбоље су решили географију, па биологију, историју, физику, па хемију. Трећи тест је деци најлакши и зато што су у њему сви задаци „на заокруживање”, то јест затвореног је типа са понуђеним одговорнима, а и најлакши је и за преписивање, јер увек се мало вирне у туђа решења, тешко је у томе испратити децу, колико год ми били строги на дежурству. Из историје је приликом прегледања било мало збуњивања, јер је објављен погрешан кључ, па повучен, па је било грешака и у новообјављеном кључу, и то се одмах видело. Али добро, грешке се дешавају – указује Гачић, иначе историчар.

Имајући у виду каква је ситуација генерално била у протеклом периоду, напомиње, да у овој школи нису незадовољни оствареним резултатима ученика на проби мале матуре нити су они ишта слабији од просека претходних година.

Да ли је компромитoван испитни материјал

Када се завршила проба мале матуре, објављена су решења задатака, али за тест из историје – погрешна, нису одговарала тесту који су ђаци радили. Убрзо је тај кључ са упутством за прегледање и решењима повучен, а објављен је нови, али се и у њему поткрала грешка у решењу првог питања, па је и то исправљено. Бранислав Ранђеловић, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ) у коме настају матурски тестови, у изјави за РТ Балкан, потврдио је да је тачно да је порталу „Моја средња школа” објављен прво погрешан кључ, па је убрзо замењен и да су исправке и другог кључа одмах послате школама. Рекао је и да „тест чија су решења грешком објављена није јунски, него један од резервних, тако да тест који ће ићи у јуну није ни на који начин компромитован”. На насловници омашком објављеног упутства за прегледање теста из историје писало је да је то тест за завршни испит у овој школској 2024/25. години, тврде наставници. Да ли је утврђено чијом је грешком објављен погрешан кључ из историје за симулацију мале матуре и шта је тим поводом предузето, будући да је на тај начин компромитован испитни материјал, чак и ако је резервни, јер се, по правилу, комплетан материјал за завршни испит и за јун и за август мора чувати у строгој тајности? На ово питање „Политике” надлежни у ЗВКОВ-у нису одговорили до закључења овог издања нашег листа.