Vašington i Peking proglasili carinsko primirje

Raskošna vila u elitnom predgrađu Koloni na ženevskom jezeru ostavila je proteklog vikenda snažan utisak na visoke goste sa dva suprotna kraja sveta, potvrdio je u nedelju Skot Besent, američki ministar finansija, nakon okončanja prvih, dvodnevnih pregovora SAD i Kine, o prevazilaženju tekućeg međusobnog „carinskog rata”, iniciranog početkom aprila. Koliko do nedelje, SAD je inače, robama iz Kine zbirno nametnula carine od „plus 145 odsto”, dok je Kina Amerikancima uzvratila sa tarifama od „plus 125 odsto”.

Ovog puta u Ženevi, Vašington i Peking odlučili su u rezidenciji ambasadora Švajcarske pri UN da proglase tromesečno „carinsko primirje” počev od sutra (14. maja), i drastično snize tekući međusobni tarifni režim, svaka za po 115 odsto. Dogovorom u Ženevi, Amerika i Kina spremne su takođe, da nakon isteka predstojećih 90 dana, uspostave novi „mehanizam za nastavak komunikacije o trgovinskim odnosima”.

Američki i kineski zvaničnici potvrdili su ovog vikenda, na veliko olakšanje berzi, da nemaju nameru da rastoče međusobne trgovinske odnose (teške oko 700 milijardi dolara godišnje), koji su inače dojučerašnjim, međusobnim navaljivanjem carina, ovih dana gotovo zamrli.

„Švajcarska vlada bila je veoma ljubazna da nam obezbedi ovu predivnu lokaciju, mislim da je to dovelo do visokog nivoa produktivnosti na delu”, kazao je Besent. Američki ministar finansija istovremeno je ocenio da je „postignut značajan napredak u veoma važnim trgovinskim razgovorima SAD i Kine”.

He Lifeng, zamenik premijera Kine, predvodeći delegaciju zvaničnog Pekinga, opisao je susret visokih predstavnika dve zemlje o ekonomskim i trgovinskim pitanjima kao „iskren i konstruktivan”. Dve strane postigle su „niz važnih konsenzusa” ocenio je He, navela je juče ambasada Kine u SAD na „Iksu”.

Uz Besenta u dijalogu na ženevskom jezeru sa američke strane učestvovao je i Džejmison Grir, trgovinski predstavnik SAD. Prema njegovim rečima: „Dve strane veoma brzo su postigle saglasje, što ukazuje da razlike (u stanovištima) možda i nisu tolike koliko se mislilo.” Grir je podsetio kako se uopšte došlo do „carinskog okršaja”.

„SAD imaju ogroman trgovinski deficit od 1,2 biliona dolara, pa je predsednik proglasio nacionalnu vanrednu situaciju i uveo carine, i uvereni smo da će nam sporazum koji smo postigli sa našim kineskim partnerima pomoći da radimo na rešavanju te nacionalne vanredne situacije”, opisao je Grir.

Ovde bi se moglo postaviti niz pitanja. Na primer: Da li je Americi oko deficita u stvari potrebna „pomoć” Kine? Sa druge strane, da li su u Ženevi ovog puta, Amerika i Kina postigle „značajan napredak”, „dogovor” ili tek „konsenzus”?

Ta „nijansa” jedan je od razloga jučerašnje optimistične uzdržanosti berzi, uprkos vidljivom padu cene unce zlata i vrednosti evra, uz istovremenog jačanja američkog dolara, kineskih i drugih akcija povezanih sa trgovinom između dve ekonomske supersile. Sa one strane Atlantika, američki predsednik Donald Tramp je već tokom vikenda procenio da je u Ženevi u toku „veliko resetovanje”. Peking je ovog puta nešto konkretniji.

„Dve strane treba da slede praktičan stav u rešavanju problema, vode otvorene dijaloge i ravnopravne konsultacije, rešavaju razlike, istražuju potencijal za saradnju, proširuju listu saradnje kako bi narasla „pita” saradnje, kako bi podstakle novi razvoj ekonomskih i trgovinskih odnosa između Kine i SAD, i unele više sigurnosti i stabilnosti u svetsku ekonomiju” poruka je Lifenga.

Da li bi Amerika i Kina nakon Ženeve mogle udruženim snagama da unesu više stabilnosti u svetsku ekonomiju, ostaje da se vidi.

Naime, kineski predsednik Si Đinping i američki lider Donald Tramp, nastavljaju sa učvršćivanjem odnosa sa svojim brojnim strateškim partnerima. Koliko danas, Si Đinping se u Pekingu, prvi put posle deset godina obraća učesnicima kinesko-latinoameričkog foruma na kome će učestvovati i lideri Brazila, Kolumbije, Čilea... A koliko pre neki dan američki šef diplomatije Mark Rubio upozorio je latinoameričke države da se čuvaju „malignog uticaja Kine”.

Šef Bele kuće Donald Tramp prvi put od januarske inauguracije kreće na put u inostranstvo, i to u Saudijsku Arabiju, i dalje u Katar i Ujedinjene Arapske Emirate. Šta će sve SAD i Kina tokom „carinskog primirja” predlagati svojim partnerima na različitim krajevima sveta, još je neizvesno.