U životu ne treba praviti trule kompromise, jer to ima cenu

„Medicina konačno ima pravi odgovor na problem gojaznosti. Imamo dobre lekove i hirurške procedure. To je ono što je važno. Ko nema dobar odgovor? Prehrambena industrija. Ona nas ubija. U Srbiji to su pekare. Jer 24 sata možete da jedete, 24 sata je dostupna visokokalorijska hrana, a niko se baš ne bavi pravljenjem salata u ponoć. Visokokalorijska hrana je najčešće i jeftinija od dobre hrane, da ne pominjem razne grickalice. Dostupna je oko škola, dostupna je na svakom mestu. A s druge strane, imamo veoma loše uslove za svakodnevnu fizičku aktivnost. Čovek kad ima sklonost ka gojaznosti, nema baš puno podrške iz okoline”, istakla je u „Politikinom” podkastu profesor dr Jagoda Jorga, dijetoterapeut.

Ona je naglasila da se gojaznost decenijama tretira kao estetski problem pojedinca.

– Ona je čak 35 godina na pogrešan način tretirana. Tek je sada, sa novim lekovima koji su prodrli u medicinu, postalo potpuno prihvatljivo za laičku, ali i za stručnu javnost, da je to hronična, metabolička, relapsirajuća bolest koja je multisistemska, vrlo slično kao je što je to bio kovid 19 svojevremeno. Kada neko kaže „sve mi se lepi”, to medicina prevodi na nešto što je apsolutno tačno, a što se zove genetska predispozicija. Znači, postoji masa gena koji su verifikovani kao geni koji su kod gojaznih promenjeni. Ako su jednom „probuđeni” geni, jako ih je teško posle vratiti u njihovo prethodno stanje. Zato je prava prevencija zapravo prevencija od treće godine života. Gojazni roditelji, oni koji imaju gojaznost u porodici, treba da budu veoma pažljivi. Lečenje kod dece još uvek podrazumeva dijetoterapiju i fizičku aktivnost. Kod odraslih imamo, naravno, na sreću nove lekove i sjajne hirurške metode – naglasila je dr Jorga.

Višak kilograma, između ostalog, povećava i rizik od pojave karcinoma, dijabetesa i kardiovaskularnih bolesti.

– Za to postoji toliki niz čvrstih dokaza. Prekomerna ishrana je, verovatno, ubica broj jedan posle duvana – dodaje dr Jorga.

Ali važno je i da oboleli od malignih bolesti ne slušaju nestručne preporuke za ishranu.

– Apsolutno bi bilo kažnjivo da se ishranom kod malignih bolesti bave ljudi koji nisu licencirani – zato što nanose enormne štete. Medicina je dokazala da nikakvi takozvani detoksi i tečne dijete ne treba da konzumiraju ti pacijenti. Jedna studija je rađena na institutu za rak kod ljudi koji su bili u terminalnoj fazi bolesti i koji su hteli i želeli da to primene, a druga grupa pacijenata je bila na konvencionalnoj terapiji. Ovi koji su to primenjivali su jednostavno imali lošije ishode lečenja, prevremenu smrtnost pre nego ova druga grupa. I naš Institut za onkologiju je napravio sjajan vodič za pacijente. I ja sam učestvovala u onom delu pisanja vodiča koji se tiče ishrane. Svako na njihovom sajtu može besplatno da skine celu brošuru u kojoj su data vrlo detaljna uputstva i o ishrani i o fizičkoj aktivnosti koja je strašno važna kod malignih bolesti. To je bitno i za prevenciju relapsa i za bolji kvalitet života, za bolji ishod lečenja. Velike štete prave neznalice, zato što imamo situaciju da je jako velika količina takozvanih antioksidanasa koju neki savetuju, na primer, u nekim terapijama potpuno štetna, zato što lekovi koji se daju za lečenje upravo deluju tako što dovode do oslobađanja, slobodnih radikala koji treba da ubiju malignu ćeliju, a neko, s ove strane, daje antioksidanse koji vezuju te slobodne radikale. Zločin je što se to radi. Nikakva presna ishrana i potpuno izbacivanje grupa namirnica nije dobro. Nije dobro da savetujete da jede samo presno nekome čiji je imunitet veoma ugrožen, jer on treba sve svoje snage da usmeri na borbu protiv te bolesti. Samo ćete tako da ga natrpate gomilom bakterija, virusa… Ne znam koji je način da se izborimo sa tim da takvi saveti jednostavno počnu da se smatraju nadrilekarstvom i da se u toj situaciji primenjuju zakonski propisi. Ne možete da dozvolite da nekoga izleči onkolog, a onda ta osoba prodaje ceđenje tih sokova i sokovnike kao nešto što joj je pomoglo u izlečenju. Ja ne znam koji drugi komentar bih mogla da dam, osim da je za mene to zaista zločin – tvrdi naša sagovornica.

A tu je i teza da ako samo povećamo dozu sveže ceđenog voća i povrća – automatski povećavamo i rizik od karcinoma dojke za 23 odsto.

– Šta je to ceđeno kad ga iscedite? Vi ste tu uništili ćelijski zid i pustili ste šećer napolje. To je kao kad ste uzeli kocku šećera i rastvorili je u vodi. Sve voće i povrće ima ne samo fruktozu, to je apsolutno zabluda, već ima gomilu saharoze, ima druge šećere, neke imaju sorbitol, kao na primer šljive. Dakle, tu su razne vrste šećera i vi sad pustite tu zverku iz kaveza. Taj šećer se ponaša jednako kao kad ljudima rade onaj OGTT test. Vi čoveku date rastvor glukoze i onda mu merite koliko maksimalno njegov šećer bude u krvi u toku dva sata. To se apsolutno isto događa kad popijete detoks. Pola litre tog detoksa može da ima istu količinu šećera kao taj rastvor koji ste dobili za test opterećenja. Pa zamislite kako je to udar za organizam kad svoj organizam ceo dan gurate na maksimum koji on može da odradi u metabolizmu ugljenih hidrata. Pa to je zločin za organizam. Konzumiranje šećera nije zabranjeno, ali ne sme da ga bude nikad odjednom puno. Kad ga ima malo, naš organizam će odmah to da rasporedi, što metabolizmom u jetri, što tako što će odmah da ga ugura u neki energički metabolizam. Kad ga je puno odjednom, šećer koji je ušao u krv – mora da se veže za nešto. Organizam ne može odmah da ga iskoristi. To je ono što se zove tromesečni šećer, što se zove u stvari glikozilovani hemoglobin. Šećer se vezuje za proteine pojedinih ćelija. To znači dolazi do degenerativnih promena, odnosno ubijate ćelije polako… Svaki put kad ljudi popiju detoks, oni ubijaju neke svoje dobre ćelije. Ako bih morala da biram, šta je najgore što ljudi mogu sebi da urade, to je da koriste razne detokse. Ako ćete već da se ispirate, pa tu su vam oni čuveni vodeni dani, ruski. To postoji iz 19. veka i podrazumeva da pijete vodu 24 sata. Ja to ne preporučujem, ali govorim o tome zato što se čudim da neko plaća detokse. Organizam mora da ukloni iz svoje krvne struje sve što mu povećava viskozitet, sve što mu ometa tok – navodi gošća našeg podkasta.

Koje su dijete najgore?

– Najgore dijete su detoks dijete. Onda imate onaj drugi ekstrem gde je paleodijeta, koja isključuje enormno veliki broj namirnica, uključujući i mlečne proizvode. To je dijeta koja je testirana među Eskimima, oni su se tako hranili. One imaju neku keto dijetu bez mlečnih proizvoda.

Ali istraživanje pre 40 godina je utvrdilo da Eskimi na Grenlandu umiru 15 godina ranije u odnosu na domaće stanovništvo koje se hrani zapadnim načinom ishrane. Sada su Eskimi promenili svoj način ishrane. Prosto rečeno, nisu to dijete koje možete da primenjujete ceo život. Mediteranska ishrana se smatra dobrom, ali ne mogu svi da to prate, pa eto Šveđani nisu na mediteranskom tipu ishrane, pa imaju odlično zdravlje. Oni imaju svoju skandinavsku dijetu, koja se isto tako pokazala kao izuzetna. Kod njih je glavna masnoća takozvano repičino ulje, koje je dobar izvor omega-3 biljnih alfalinolenskih kiselina. Maslinovo ulje u svakom slučaju bi valjalo kad god je moguće uključiti u svoju ishranu, ali to nije jedini razlog dobre ishrane. U Srbiji se malo jede povrće, mnogo ljudi, na primer, nije čulo za kelerabu. Lično mislim da srpska ishrana može da bude veoma poboljšana u smislu promene formulacije ili recepture. Nedavno je izašla velika studija u kojoj je konačno utvrđeno kako je kiseli kupus fantastična namirnica, ali naravno, mora se pre konzumiranja isprati. Mi kada hoćemo da testiramo da li nečija ishrana ne valja, onda izvršimo takozvani inventar. Uđete u kuću, naravno sa pristankom, i napravi se inventar od namirnica koja postoji u kući. Ja inventar sa pacijentima uradim za pet minuta – kaže dr Jorga.

Gošća našeg podkasta kaže da je teško dati recept za srećan život, ali da se ona uvek trudila da bude u saglasju sa onim što je njena priroda, što je njeno vaspitanje, znanje, etika...

– Život nije neka idealna teorija pa se sve uklapa. Bilo mi je uvek važno da ne pravim onu vrstu kompromisa koja bi zaista bila u direktnoj koliziji sa mojim željama, maštanjima, znanjem… Ne treba praviti ono što se zove truli kompromis. To ima cenu – navodi dr Jorga.

Operacija želuca

Profesorka Jorga podseća da je činjenica da danas imamo manje pothranjenih, što znači da manji broj ljudi umre od gladi nego što je slučaj sa gojaznošću.

– Gojaznost je svetski problem i prisutan je i kod nas. Neki ljudi odlaze na operaciju smanjenja želuca. Ono što je pogrešna predstava kod osoba koji odlaze na operaciju je da je samom operacijom završena priča i da su rešeni problema. Oni pre toga nisu imali dobru ishranu. Ja smatram da su oni u nekoj nutritivnoj tranziciji, pa im je potrebno da znaju kako preći iz te ishrane koja je bila preobilna u neku kojom će održavati rezultat hirurgije. Nažalost, zbog toga što se to ne primenjuje, dolazi do relapsa, pa rezultati hirurške intervencije budu kakvi ne treba da budu. Ta operacija je sjajna, rizici su postali veoma niski, postoperativne komplikacije kod dobrih hirurga su veoma, veoma retke. Ali to ne treba da bude prva metoda koju si u životu probao – naglasila je dr Jorga.

I dalje mogu da obučem maturske haljine

Naša gošća sa osmehom je govorila i o tome da se trudi da celog života izgleda slično i da praktikuje sve ono što savetuje pacijentima, zbog čega i danas može da obuče svoje haljine sa male i velike mature.

– Ja sam bila aktivni sportista i mnogo se bavim fizičkom aktivnošću. Bila sam aktivna odbojkašica u Radničkom, a volim da vozim bicikl i da plivam – otkriva dr Jorga.

Želela sam da menjam stvari, ali je to bilo komplikovano

Naša sagovornica je svojevremeno bila dosta angažovana u politici, ali je shvatila da to nije za nju…

– Ja sam ušla u politiku da bih nešto uradila, napravila sam plan. izašla sam i obećala da ću raditi „to i to”. Ali ako ja to ne mogu da sprovedem, što je kod mene bio slučaj, onda to ne vredi. Ja sam želela da imamo agenciju za hranu, koja će biti povezana sa Evropskom agencijom za hranu, što je strašno važno za ukupnu prehrambenu industriju. Želela sam mnoge stvari da menjam i u okviru urbane arhitekture u vezi sa zaštitom životne sredine, znači stvari koje sam ja kao profesor higijene vrlo dobro znala. Ali nije sazrela klima da možemo da imamo tako dugoročne planove koje će neko prihvatiti, sprovoditi. Čini mi se da je vrlo komplikovano ono što znate iz struke primeniti na srpskoj političkoj sceni, što mislim da je veliki minus jer je to način da društvo ide napred – dodaje dr Jorga.

POGLEDAJTE CELU EPIZODU