Tramp vraća SAD u Libiju

Amerika će uspeti u Libiji: čućete o tome vrlo brzo, tajanstveno je najavio Stiv Vitkof, specijalni američki izaslanik za Srednji Istok. To je najavio u četvrtak, dan nakon što je ministarstvo odbrane države sa najvećim rezervama ultrakvalitetne nafte u Africi proglasilo primirje u glavnom gradu Tripoliju.

Oružani haos u prestonici počeo je u ponedeljak uveče nakon ubistva Abdela Ganija el Kiklija (zvanog Geniva), svemoćnog šefa paravojnog Aparata za podršku stabilnosti, pod čijom kontrolom su bila ne samo južna predgrađa prestonice, već izgleda i pojedini zvaničnici Centralne banke Libije i Državne naftne kompanije. Geniva je po nagovoru rođaka otišao na sastanak u sedište rivalske paravojne 444. brigade, gde je ubijen hicima ispaljenim iz neposredne blizine. Pomenuta brigada je bliska premijeru Abdulu Hamidu Dbejbi, čiji je mandat na čelu (prelazne) Vlade nacionalnog jedinstva istekao još decembra 2021.

Trodnevnu pucnjavu širom Tripolija pomno su ovih dana pratili mnogi. I to od Ist Rivera, do lidera paralelnih libijskih vlasti u na istoku zemlje, područja pod kontrolom maršala Halife Haftara, čoveka sa dvojnim američko-libijskim državljanstvom, ali i sa vezama u Moskvi.

UN su po ko zna koji put bile „alarmirane” nasiljem u glavnom gradu Libije, države povodom čije unutrašnje situacije je Savet bezbednosti u poslednjih 14 godina izglasao čak 44 rezolucije. Kako je Hana Serva Tete, diplomata iz Gane, specijalni izaslanik generalnog sekretara UN za Libiju i šefica misije UNSMIL, Savetu bezbednosti predstavila najnoviju rundu nasilja u Tripoliju, ostalo je iza zatvorenih vrata na Ist Riveru. UN se inače zalažu da se u zemlji (koja nije videla biračke kutije od 2014. godine) opšti izbori nekako organizuju do kraja ove godine.

SB UN će u bliskoj budućnosti Libiji posvetiti značajnu pažnju. Između ostalog reč je i o glasanju kojim bi se obnovio mandat međunarodne kontrole brodova na Mediteranu nadomak Libije, zbog sumnje „da krše embargo na uvoz oružja”.

Ko sve od kada i zašto liferuje oružje u afrički naftaški Eldorado (Libija je stekla nezavisnost od Italije 1947. godine) decenijama je predmet raznih istraga. Odnedavno ponovo su aktuelna još dva škakljiva pitanja.

Naime, koliko je petrodolara pukovnik Muamer el Gadafi, dugogodišnji lider Libije, zverski ubijen tokom „arapskog proleća” 2011. i ondašnje brutalne intervencije NATO-a, tokom svoje vladavine deponovao u inostranstvu i gde? Odgovor deluje neizvesno, budući da se Muhamed el Mensli, generalni direktor Kancelarije za vraćanje i upravljanje imovinom Libije, nakon hapšenja i tromesečnog pritvora – krije od javnosti. Menslijev zvanično postavljen zadatak je bio da pokuša da razotkrije gde se nalazi oko 50 milijardi dolara, navodno, iz Gadafijevih vremena.

Veliko pitanje je i kolike su preostale pomorske i kopnene rezerve nafte Libije (na vrhuncu Gadafijeve vlasti proizvodila je 1,4 miliona barela dnevno). Tim povodom inženjer Masud Suleman, šef državne nacionalne kompanije NOC, iznenadio je zimus u Londonu međunarodne investitore objavom da će prvi put od 2007. u novembru biti otvorena aukcija za eksploataciju neiskorišćenih nalazišta nafte u Libiji. Suleman je istovremeno nagovestio da u Libiji očekuje skoru proizvodnju od dva miliona barela nafte dnevno. Za ovu „libijsku petro-aukciju” (o kojoj nije obavešten državni parlament u Bengaziju) već se prijavilo preko 40 naftaških kompanija iz sveta, mahom sa Zapada.

A većina tih još neiskorišćenih potencijalnih petronalazišta su baš na istoku Libije. Očigledno, za zainteresovane više nema vremena za gubljenje.

Vitkofova naznaka intenzivne diplomatske aktivnosti Vašingtona u Libiji usledila je posle dve nedavne posete Americi visokih predstavnika libijskog „istoka” i „zapada”.

Krajem aprila Sadam Haftar, sin i „izaslanik generalnog komandanta Libijske narodne armije” maršala Halife Haftara, boravio je u Vašingtonu. U Stejt departmentu se sastao sa Masadom Bulosom, savetnikom predsednika Donalda Trampa, kada je posebno bilo reči o „jačanju saradnje državne naftne kompanije Libije i centralne banke te zemlje sa SAD i američkim kompanijama”.

Već početkom maja prvi zvanični predstavnik Ministarstva odbrane Libije (sa sedištem u Tripoliju) boravio je u zvaničnoj poseti Pentagonu. Abdusalam el Zubi, zamenik libijskog ministra odbrane, sastao se u Lengliju sa Dejvidom Kejtom, zamenikom pomoćnika sekretara odbrane i direktorom za afrička pitanja u Kancelariji sekretara odbrane SAD. Fokus tih razgovora bio je na „jačanju vojne i bezbednosne saradnje Libije i SAD, posebno u oblastima obuke, izgradnji kapaciteta i antiterorizmu”.

U međuvremenu, zapadni obaveštajni izvori navode da „Rusija širi svoje vojno prisustvo u Libiji, fokusirajući se na vazduhoplovnu bazu Maten el Sara blizu granica sa Čadom i Sudanom”, prenosi „Special Eurasia”. Drugim rečima, na naftonosnom jugoistoku Libije.