Ruski model

Posle „Buša i bagdadskih cipela” teško je poverovati da ima Iračanina koji još nije čuo za Al Zaidija. Ali ovaj Arapin koji je nezgodno iznenadio predsednika Amerike nije jedini koji se minulih dana obreo blizu jednog šefa države, a da tu nije bio poželjan (bar gledano unazad). Jedva malo pre Iračana, Rusi su prošlog petka imali sličnog gosta u Kremlju, povodom nacionalnog Dana ustava – s tim, što njihov Roman Dobrokotov, kako se taj mladi čovek zove, nije skidao cipele. Zadovoljio se time što je, stigavši tamo gde nije bio očekivan, glasno dobacivao predsedniku Medvedevu – da su njegove ustavne izmene „sramne”.

Bezbednost je, dabome, priskočila i Dobrokotov je smotan, ali ne dovoljno brzo. Stigao je da dovikne i da se u Rusiji ne poštuju ljudska prava.

Na stranu sad – kako je jedan aktivista, jedne režimu opozicione grupe mladih (Mi), ušetao na skup stručnjaka i funkcionera, odabranih poimence. Valjda će se propusti te vrste otkloniti kada se u budućnosti budu skenirale i misli, a ne samo fizionomije ljudi. Bizarnost incidenta je u većoj meri to, što je jedan stav o ustavu, doviknut ovako u uvo šefu države, zapravo eksplozivni odjek prethodne gluve tišine u kojoj je amandman Medvedeva prihvaćen.

Za nedelju dana, predlog je u novembru i prvi put saopšten i izglasan. Bez debate, ne računajući nejak otpor komunista, zaglušen aplauzom „putinske Dume”. Ona je bila ushićena stvorenom mogućnošću da Putin, ukoliko poželi, ponovi rokadu od proletos i vrati se u Kremlj dugoročno.

U poređenju s Bušom u Bagdadu, Medvedev je u Kremlju delovao nadmoćno. Buš je, videlo se, eskivirao pred doletajućim predmetima. Medvedev, naprotiv, eskivirao je poentu protesta, što je bilo elegantnije i manje porazno. Pribrao se i doviknuo da straža pusti Dobrokotova, „neka ostane i čuje”. Jer rekao je Medvedev: „Da se bude pošten, svrha ustava i jeste da se dopusti da svak kaže svoje mišljenje”!

Čuvari su izveli uljeza ipak, pa bi taj čin samostalnog akta bezbednosti u odnosu na deklaraciju „vrha”, takođe, mogao biti simbol onog što se baš zbiva u Rusiji. Afirmišu se dve paralelne ravni delovanja vlasti, koje naoko nemaju jedna s drugom veze, aliakteri jedne i druge tesno sadejstvuju.

U nedelju, na Teatraljnoj u Moskvi, grupe oponenata„putinskog amandmana” pokušale su da „kažu svoje mišljenje”, (to što im preporučuje Medvedev) ostvarujući, dabome, „svrhu ustava”. Ipak, na trg su prispeli i vojni i policijski kamioni. Kordoni već spremne policije razmahnuli su po „učesnicima debate” batinom i devedeset neistomišljenika očas je odvedeno na policijsko isleđivanje.

Šta to prisiljava vlast te odstupa od onog što javno govori. Strah od pobune. Kriza je. Letos, kriza je delovala tuđe i daleko, ali sada i tu kod kuće, u Rusiji. Na Dalekom istoku, u Primorju, u ponedeljak su izbile demonstracije vozača, s porukama Medvedevu i Putinu da odlože carinjenje automobila – ili da se povuku. Šta ako to otud krene u pravcu Moskve!? Putin se plaši toga još od „Ukrajine”. (Ekonomske) „Vedomosti”, upozorene su da mogu izgubiti izdavačku licencu, ako ponove nešto slično članku „Novočerkask 2009.”, sociologa Gontmahera pri jednom institutu Akademije nauka. Nadzornici su imali utisak da se člankom aludira na Novočerkask 1962, kada je spontana pobuna radnika krvavo ugušena intervencijom sovjetske policije.

U Sankt Peterburgu (novembra), predsednik Medvedev je instruirao šefove ruske policije da „intervenišu i gone krivično”, ako neko „pokuša da iskoristi posledice finansijske krize”. U petak, Duma je dobila predlog prekvalifikacije krivičnog dela izdaje zemlje. Dosad, izdajom se smatralo ugrožavanje„spoljne bezbednosti”. Ubuduće, izdaja će biti i sve što se protumači kao remećenje „ustavnog ustrojstva, suvereniteta, i teritorijalnog i državnog integriteta”.

Da li su Rusi uznemireni? Nisu. Prvo, Rusija je briga Putina. Drugo, usahli novac od nafte još nije dokačio primanja. Treće, Rusi ne znaju za Dobrokotova u Kremlju, za hapšenje i Primorje. U vreme tih događaja, televizija im je pokazivala Kseniju Suhinovu i Mariju Fjodorovu, dve lepotice od kojih je prva „mis sveta”, a druga„mis ruskog ustava”.