Istorija iz prve ruke

Nemanja Dević je od 12. godine počeo da zapisuje sećanja preživelih učesnika Drugog svetskog rata iz jasenovačkog kraja. Ovo upoznavanje istorije iz prve ruke trajalo je punih šest godina. Za to vreme on je razgovarao sa više stotina svedoka ovih ratnih događaja, pripadnika partizanskog i ravnogorskog pokreta, pokušavajući da razume ulogu svakog od njih u Drugom svetskom ratu. Saznanja do kojih je došao pretočio je u knjigu „Istina pod ključem” koju su nedavno izdali „Službeni glasnik” Srbije i Institut za savremenu istoriju.

Da bi objavio ovu knjigu bilo je potrebno da pročita više desetina publikacija i monografija, razgovara sa stotinama svedoka, pronađe pouzdane i neostrašćene saradnike u svakom selu, razgovara sa malobrojnim i teško dostupnim političkim emigrantima iz opštine Smederevska Palanka.

„Jako je bilo teško pronaći nekoliko stotina fotografija i identifikovati što više snimljenih ličnosti, popisati blizu 1.300 poginulih stanovnika jasenovačkog kraja sa svim pratećim podacima i, naravno, mesecima tragati po arhivskoj građi”, kaže Dević.

Radeći u arhivima, on je iščitao mnogo originalnih dokumenata, svedočanstava o ljudima i događajima iz ovog kraja. Prilikom istraživačkog rada bilo je mnogo problema, posebno u Arhivu Vojnoistorijskog instituta:

– Do danas ne razumem čemu te složene procedure prilikom trebovanja i dobijanja, a potom i kopiranja traženih dokumenata. Zbog toga sam često morao putovati u Beograd više puta, pisati zahteve za ista dokumenta i dugo čekati na fotokopije.

Kako kaže, prilikom pregleda četničke arhive Smederevskog korpusa pronašao je nekoliko stotina originalnih dokumenata. Na marginama tih dokumenata saradnici Ozne su u posleratnom periodu ispisivali brojeve uz imena koja su pomenuta, pa je Dević tako sakupio podatke o nepodobnim licima i njihovim kasnije formiranim dosijeima u službama bezbednosti.

Dević, koji sada studira istoriju na Filozofskom fakultetu, naglašava da je u ovo istraživanje ušao bez ideoloških predrasuda. Kako ističe, potiče iz porodice u kojoj je bilo i partizana i četnika Njegov deda Bogdan Dević je pedesetih godina prošlog veka bio predsednik opštine Smederevska Palanka.

Istražujući taj period, kako smatra, zatamnjene prošlosti, preživljavao je sa sagovornicama njihove patnje i bol za poginulim srodnicima.

„Teško je bilo oživeti uspomene kod sagovornika posle 60 godina i povređivati stare rane, pogotovo pričati o onima za kojima se u to vreme nije smelo ni žaliti. Bilo je jako teško slušati te starine koje su se vraćale u mladost, govoreći o svojim doživljajima i podvizima, pokazujući fotografije iz tog perioda kada su bili puni života, spremni da poginu za jednu ideju, ma kakva ona bila”, priseća se tih razgovora Dević.

Ono što je posebno ostavilo jak utisak na njega jeste da još postoji strah kod pojedinaca koji su na razgovor pristali uz veliku dozu opreza. Neki su ga čak i odbili s obrazloženjem da ne žele „pod stare dane da idu u zatvor”.