Senke Dese Petrov Morar

Pančevo – Izložbom „Zbrka vremena” u galeriji Gradske biblioteke (do 6. juna) Desanka Petrov Morar se pančevačkoj publici predstavlja na sasvim nov način. Umetnica naive za svoj sedamdeseti samostalni nastup bira drugačije viđenje stvarnosti, daleko od pitoresknih prikaza običaja i seoskog života rodnog Sefkerina, Banata i Vojvodine. Umesto čuvenih ulja na platnu, latila se papira, olovke i tuša i gotovo u crnobeloj tehnici crta senke. Namesto kolektivnog sećanja, sada je to sasvim drugačija stvarnost, stvaralaštvo ličnog i preoblikovanog doživljaja. Ono što ostaje istovetno je neodoljiva iskrenost i nepretencioznost izraza, kojima kritika karakteriše njen rad.

„Crteži su nastajali u prethodnih pet godina. Sve ovo počelo je za vreme korone. Pokrenuo me je veliki strah i neizvesnost koji su tada vladali među ljudima, a ja sam se kao umetnik borila sa svojima. Nisam htela da gledam televiziju, da slušam teške vesti, pa sam uzela papir i počela da crtam. Taj strah pokrenuo je sećanja i dolazile su mi slike mog detinjstva, kada sam se ja plašila senki uz petrolejku. Tako je nastala i prva slika iz ovog niza priča u senkama, ’Strah od nepoznatog’. Crtala sam mnogo, neprestano i od tada i radim samo crteže. Nastalo ih je za to vreme preko stotinu, a 70 ih je ovde”, priča Desanka Petrov Morar, koja se ovom postavkom u Pančevu na neki način i vratila svojim umetničkim počecima, kada je pre ravno šest decenija istraživala i teme nadrealizma slikajući fantastiku.

„I kao što je u ranoj fazi svog slikarstva Desa Morar nehotice svojim fantastičnim bićima prizivala u sećanje šagalovski poetski nadrealizam i naivne motive koji se nalaze negde između jave i sna, sada motivi senki mogu da se povežu sa slikama i crtežima velikog umetnika Dejvida Linča. Umetnost i umetnici posebnog dara, u koje spada i Desa Morar, nekada uspeju da dotaknu granicu genijalnosti koja je često blizu granice ponora svesti. Možda nas na prvi pogled crteži Dese Morar neće uznemiriti, niti su suštinski žanrovski bliski, ali upravo taj osećaj spontanosti košmarnog osvetljavanja može da bude spojnica između umetnosti ovo dvoje umetnika”, ocenjuje Mima Gavrilov, master istoričarka umetnosti.

No, Morarovu „žuljaju”, muče i crne tačke, ekologija, a u novim fazama stvaralaštva teme pomera i na migracije i izbeglištvo. Iako je uradila više od 3.000 slika, onu pravu, kaže – nije, još od vremena kada je prvi put izlagala 1964. godine. Tada njen talenat odmah zapaža Oto Bihalji Merin, književnik, publicista, istoričar umetnosti i likovni kritičar, pa joj upućuje poziv u prestonicu, gde slede učenje, nastupi, izložbe...

Desa je videla sveta, ali je i svet video njene slike. Zbraja sada ravno sedamdeset samostalnih nastupa diljem Srbije, do muzeja, galerija i biblioteka Evrope, a lista grupnih narasta do impozantnih 300 na svih pet kontinenata. Njeni radovi su i u domaćim i svetskim privatnim kolekcijama, njeno ime u desetinama monografija, knjiga i publikacija. Umetnica je posebno ponosna što su njeni radovi i u čitankama, a Etnografski muzej u Beogradu snimio je dva filma inspirisana slikarstvom Dese Petrov Morar.

Ovenčana je i Novembarskom nagradom, najvišim priznanjem grada Pančeva. Bijenale naivne i marginalne umetnosti u Jagodini dodeljuje joj priznanje za ukupan umetnički rad, Limasol i Njujork povelje i zahvalnice. Morarova je članica Muzeja naivne i marginalne umetnosti iz Jagodine i Galerije naivne umetnosti u opštini Kovačica, od koje je 2021. godine primila Nagradu za životno delo i Specijalnu nagradu „Mihajlo Pupin”.

Ujedinjene nacije odaju joj priznanje za rad sa najmlađima i za iskazanu humanost. I to se ni ovoga puta nije promenilo. Slikajući svoje svetove, Desanka uvek misli i na ljude u svojoj okolini, brine i pomaže više od šest decenija. Zato je i izložba otvorena do 6. juna u Pančevu prodajnog karaktera, a sav prilog će biti doniran za Biljanu Trivić, maku dvoje dece kojoj je neophodna skupa transplantacija.