Izložba Hoknijevih dela u Beogradu

Godine 1970. mladi Dejvid Hokni održao je samostalnu izložbu u Muzeju savremene umetnosti u Beogradu, što je bio rani pokazatelj njegovog globalnog dometa i trenutak trajne važnosti u istoriji našeg muzeja. Danas, više od pet decenija kasnije, Hokni se vraća – ovoga puta kroz snažno nasleđe svog umetničkog rada i radikalnu evoluciju vizuelnog jezika.

Ovo su reči kojima Marijana Kolarić, direktorka Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, najavljuje izložbu jednog od najvećih savremenih umetnika današnjice koja će večeras u 18 sati pod nazivom „Dejvid Hokni: Od papira do ekrana” biti otvorena u kući na čijem je čelu, u zdanju na Ušću. Povod je svečan – ova postavka, čiji je ona ujedno i kustos, u sklopu je obeležavanja šest decenija postojanja MSUB-a.

Kako ona objašnjava, ideja da se Hoknijeva (1937) dela ponovo predstave beogradskoj publici potekla je iz želje da se istakne umetnik koji je obeležio prve godine rada muzeja i čija je izložba odjeknula daleko izvan svog vremena, ostavljajući trajan trag na lokalnoj umetničkoj sceni. Istovremeno, ova izložba potvrđuje doslednu posvećenost muzeja predstavljanju osobene i avangardne umetnosti domaćoj, regionalnoj i međunarodnoj javnosti.

Foto: lična arhiva Predraga Protića, Dejvid Hokni (drugi zdesna) i Miodrag B. Protić (prvi zdesna) na otvaranju izložbe u Muzeju savremene umetnosti 1970. godine

Jedan je od najuticajnijih umetnika 20. i 21. veka, ključna figura britanske savremene umetnosti i neumoran inovator, neprestano pomera granice slikarstva, crteža, fotografije i digitalnih medija. Njegov opus spaja klasične umetničke tradicije sa smelim eksperimentima u perspektivi, boji i tehnologiji. Kako naša sagovornica ističe, njegovo prihvatanje „ajpeda”, „ajfona” i digitalnog crteža kao profesionalnih umetničkih alata proširilo je jezik savremene umetnosti, inspirišući generacije umetnika da preispitaju načine na koje stvaramo i prenosimo vizuelna iskustva.

– Izlagao je u najznačajnijim svetskim muzejima, autor je revolucionarnih teorijskih razmatranja o pojmovima gledanja i percepcije i jedan je od umetnika koji su redefinisali savremeni portret i pejzaž. U svakoj fazi njegove karijere, od ranih grafika do imerzivnih digitalnih ambijenata, Hokni poziva posmatrača u svet boje, jasnoće i stalne reinvencije.

Ova izložba pruža jedinstven uvid u Hoknijev rad od ranih crteža i bakropisa iz šezdesetih godina prošlog veka do najnovijih radova nastalih na „ajpedu” – kaže nam Marijana Kolarić i izdvaja momente na koje bi trebalo posebno obratiti pažnju:

– Težili smo da prikažemo neke najznačajnije cikluse koji su obeležili razvoj njegovog vizuelnog jezika, a pre svega njegov fokus na crtež u bilo kom mediju da se kreće. Prvi ciklus koji predstavljamo na izložbi je serija grafika „Ilustracije za šest bajki braće Grim”, koja nastaje krajem šezdesetih godina prošlog veka kao jedan od njegovih do tada najambicioznijih grafičkih poduhvata. Ovi bakropisi zanimljivi su zbog Hoknijeve upotrebe tradicionalne tehnike ukrštenog senčenja, odnosno šrafiranja kojom se, u kombinaciji s akvatintom, stvaraju bogate tonalne površine i duboka crna boja. To je tehnika koju je Hokni rado koristio i prisvojio je proučavajući Hogartove bakropise. Posetioci će se susresti i sa Hoknijevim ciklusom od 16 grafika pod nazivom: „Napredovanje razvratnika”, serije zasnovane na istoimenom ciklusu Vilijama Hogarta, moralističkoj priči o protraćenom životu. U Hoknijevoj verziji, radnja je preneta u Njujork, a „razvratnik” je poluautobiografski lik umetnika koji otkriva blagodeti života u slobodnijem društvu. Na početku mu sve ide od ruke: prodaje grafike, prihvataju ga „dobri ljudi”, međutim, sreća ne traje dugo – ostaje bez novca i biva odbačen od istih tih „dobrih ljudi”.

Ona dodaje da je između 1973. i 1975. Hokni veći deo vremena proveo u Parizu, gde je u ateljeu „Kromelink”, koji su osnovala braća Aldo i Pjero Kromelink, započeo rad na novoj seriji bakropisa.

– U ovom studiju, poznatom po saradnji s Pikasom tokom poslednje dve decenije njegovog života, Hokni je u prva tri meseca usavršio tehnike koje ranije nije poznavao ili kojima nije uspevao da ovlada, uključujući i postupak „šećernog lifta”. Kao varijacija tradicionalne metode akvatinte, ova tehnika omogućava umetniku da četkicom direktno crta po ploči koristeći mešavinu šećera i sredstva rastvorljivog u vodi. Radi se o vrlo spontanom načinu rada, koji je Pikaso naročito voleo. Ovu tehniku Hokni je primenio u ciklusu „Plava gitara”, a gravure iz ove mape od dvadeset grafika koje će moći da se vide inspirisane su pesmom „Čovek sa plavom gitarom” američkog pesnika Volasa Stivensa iz 1936, pesmom koja je bila nadahnuta Pikasovom slikom iz plavog perioda iz 1903. „Stari gitarista” i bavi se složenim odnosom između umetnosti i stvarnosti, mašte i interpretacije. Hoknijeva inspiracija književnim delima nastavlja se kroz ilustracije za 14 pesama K. P. Kavafisa, egipatskog pesnika i novinara grčkog porekla, koje takođe prikazujemo, a koje su nastale na Hoknijevom putu u Egipat 1963. Kao važan segment i tema u njegovom opusu je svakako portret, te je na izložbi izbor crteža i grafika portreta njegovih prijatelja kao i slika, ulje na platnu pod nazivom „Čovek u muzeju” iz 1962. godine koja je nastala tokom posete muzeju Pergamon u Berlinu koji je Hokni obišao zajedno sa prijateljem Džefom Gudmanom – objašnjava kustoskinja.

Na kraju, naglašava, u želji da se posetiocima predstavi i savremena produkcija nastala kroz upotrebu novih medija koje umetnik koristi sa radoznalošću i uživanjem kao deo svog eksperimenta, biće tu i izbor radova koji nastaju na „ajpedu” i „ajfonu”.

– Nakon što se vratio iz Los Anđelesa u Veliku Britaniju 2005, britansko vreme i vetar probudili su mu interesovanje za godišnja doba. Iz tog perioda potiče serija „Rađanje proleća” ali i drugi ciklusi u okviru kojih se vratio pejzažu kao jednom od najomiljenijih motiva, kroz prikaz buđenja prirode bilo na monumentalnim platnima bilo na svom „ajpedu”. Koristeći „ajped”, sopstvenim prstima oslikava ekran stvarajući vibrantne prizore britanskih i francuskih predela. Kako i sam u jednom intervjuu navodi na pitanje kakav odnos gaji prema tehnici, on odgovara: „Zanima me sve što može da napravi sliku.” Na izložbi, u digitalnom formatu predstavljamo i izbor radova iz njegove serije slika cveća, mrtve prirode, pejzaže i autoportrete, sve napravljene na „ajpedu” poslednjih godina – zaključuje ona.

Upitana kako je izgledala priprema same izložbe, Marijana Kolarić odgovara:

– Naša komunikacija se odvijala preko članova njegovog tima iz studija u Los Anđelesu i Londonu, kao i preko Martina Gejforda, koji je jedan od možda najvećih poznavalaca njegovih dela i neko ko je napisao više knjiga o njegovom radu, a čiji tekst će biti objavljen u katalogu povodom izložbe koju očekujemo krajem juna. Kada smo kontaktirali s njim, Hokni je pozitivno reagovao na našu inicijativu, ujedno prenevši nam svoje najlepše uspomene tokom posete Beogradu u koji je doputovao brodom iz Beča, povodom otvarnje svoje izložbe u muzeju. Već 26. juna ugostićemo Gejforda, koji će održati predavanje o Hokniju i njegovom radu.

Realizacija izložbe ostvarena je uz značajnu podršku Britanskog saveta, koji kontinuirano doprinosi kulturnoj razmeni i povezivanju umetničkih scena Ujedinjenog Kraljevstva i Srbije.