Srpski dan u sto hiljada francuskih škola

Iako oslabljena i iznurena balkanskim ratovima, Srbija  je u dva maha nanela teške gubitke nadmoćnijoj austrougarskoj vojsci. Prvi avgusta 1914. u bici na Ceru, koja ulazi u istoriju kao prva pobeda u Velikom ratu, i drugi na Suvoboru i Kolubari. Štampa i zvanični ratni izveštaji širom sveta daju im veliki publicitet, a mnogi narodi prvi put čitaju, o dotle malo poznatoj Srbiji, i srpskom narodu. Nije se mnogo znalo o nama ni među saveznicima i zato je inicijativa da se organizuje proslava „Srpskog dana“ u školama Francuske, došla u dobri čas“ piše Vojin M. Đorđević, započevši svoja sećanja kao učesnik u potonjim događajima.

  On pripovest načinje inicijativom ministra prosvete i umetnosti Republike Francuske, Albera Saroa, da se u sto hiljada francuskih škola, metropole i njenih kolonija, 26. marta 1915. godine održi i proslavi „Srpski školski dan“. Bila je to prilika, navodi dalje, da se nekoliko miliona učenika upoznaju sa Srbijom i srpskim narodom, te je odmah usledio ministrov raspis svim školama, a sa njim i tema predavanja nastavničkom osoblju.  Za to se pobrinuo i izvrsno sve razradio, ugledni publicista i jedan od najboljih apostola francuske misli, ali i veliki prijatelj srpskog naroda, Viktor Berar“.

    „Vrstan poznavalac srpske istorije, ljudi i događaja doprineo je da tema obuhvati sva važnija zbivanja iz istorije srpskog naroda od Kosova do tih dana.  Takođe, na kraju svog raspisa i ministar Saro obraća se francuskoj omladini rečima -„Mladim Francuzima pružiće se prilika toga dana, da razmišljaju o primeru ovog naroda čiji su se sinovi od sedamnaeste do pedesete godine digli da odbrane svoja prava za nezavisnost i slobodan život“. Kao uvod u događaj, profesor dr Rudolf Arčibald Rajs, osvedočeni prijatelj Srba, na Sorboni je održao predavanje u kome na impresivan način, kao svedok, iznosi primere zverstava austrougarskih trupa u Srbiji 1914. godine, dok ,,Pti Parizien“ objavljujue njegov članak - odu srpskom vojniku“, navodi Đorđević.

        A onda, u amfiteatru od najznačajnijih univerziteta sveta, počinje svečana akademija Proslava Srpskog školskog dana u Francuskoj. Događaju prisustvuju srpski poslanik u Parizu, dr Milenko Vesnić, prefekti i profesori Univerziteta, svi načelnici fransuskog Ministarstva prosvete, izaslanici svih srednjih škola, univerzitetska omladina, licejci i njihovi roditelji. Predavanje o srpskom heroizmu drži prof Ernest Deni, poznati slavista, umetnica Žana Prevo iz “Comedie Francaise” recituje na francuskom spev „Zidanje Skadra“, a poznati glumac Maks pesmu „Broj na Kosovu“. Na kraju, srpski poslanik Vesnić, biranim rečima toplo se zahvalio ministru, sve pozdravio u ime srpske vlade i naroda, naglašavajući da je  „Srpski dan u Francuskoj, velika manifestacija bratstva i prijateljstva srpskog i francuskog naroda i veliko priznanje Srbiji“.

      Predavanja o Srbiji, toga dana, bila održana u celoj Francuskoj. Saslušali su ih podjednako uzbuđeni i mlađi i stariji, a na kraju, ističe pripovedač, nijedan mališan nije propustio priliku da ne ubaci svoj novčić u kasicu sa srpskom trobojkom, svoj prilog za srpske majke, opustela ognjišta i nevine srpske žrtve.

      „Impresivno je bilo da je u proslavi neposredno učestvovalo nekoliko miliona dece i omladine a posredno i čitav francuski narod, a  stizale su i dirljive vesti o pregoru najmlađih učesnika proslave. Oni su su, naime, imali da ispišu šest puta, u svojim školskim sveskama i najboljim rukopisom - „Čast i slava hrabrom Srskom narodu, našem prijatelju i našem savezniku“, a potom bi klicali“, zabeležio je Vojin M. Đorđević.

     Sve to propratila je i celokupna francuska štampa, kao svečanost prvog reda. Svi listovi, bez izuzetka, doneli su opširne izveštaje, impresije i divne komentare. Tako ,,Žurnal“, između ostalog piše ,,Nikada ukazivanje časti jednom narodu nije bilo zakonitije i spontanije, ali svi znamo, da iza tolikih napora Srbije stoji veliko stradalništvo. Zato Srbija od nas očekuje, ne samo danak u divljenju, već i mnogo više od toga...“. dok se ,,Eko de Pari“ pridružuje rečima: „Ovo je za nas dobra prilika da se setimo, šta su ovi junaci u opancima učinili za sve nas, za spas naše civilizacije...“.

      Odjek „Srpskog dana“ u Francuskoj, nije bio ništa manji ni u našoj štampi. Svi srpski listovi odali su zahvalnost velikom francuskom gestu, pa tako beogradska „Politika“ donosi komentar zahvalnosti:  „Nemo i bez reči, s puškom u ruci, pogledom uprtim u neprijateljske zaklone, Srbija se 26, marta, očima zamagljenih od suza zahvalnosti, duboko i najodanije poklonila moćnoj Francuskoj, koja je u doba mučnih i krvavih okršaja, odvojila Dan da se seti i dirljivim proslavljanjem pozdravi svoju  malu vernu saveznicu na obalama Drine, Save i Dunava...“