Manje brakova, ali i razvoda

Ako bismo bilansirali efekte demografske pandemije virusa korona, koja je u Srbiji proglašena 15. marta 2020. godine, mogli bismo reći da je zbog višegodišnje krize izazvane kovidom sklopljeno 18.000 brakova manje, ali je i razvedeno 9.000 brakova manje u odnosu na godine koje su prethodile pandemiji. Za tri godine, koliko je trajala kriza izazvana pandemijom kovida 19, zabeleženo je i 60.000 više smrtnosti u odnosu na prosek, a nivo fertiliteta bio je manji od očekivanog, istaknuto je nedavno na okruglom stolu pod nazivom „Demografske i sociopsihološke posledice kovid 19 krize: Srbija pet godina kasnije”, koji je organizovalo Društvo demografa Srbije.

Pandemija je najviše uticala na mortalitet starih i hronično bolesnih osoba sa višestrukim zdravstvenim problemima, istakao je Ivan Marinković, viši naučni saradnik Instituta društvenih nauka. Podaci, naveo je, pokazuju da je postojala čak sto puta veća šansa da tokom pandemije premine osoba starija od 70 godina nego mlađa od 35 godina. Muškarci su bili ugroženiji od žena, jer su pripadnici jačeg pola ti koji inače ređe odlaze kod lekara i imaju brojne nedijagnostikovane i nelečene zdravstvene probleme, koje je kovid samo problematizovao. Statistika mortaliteta govori da je u 2020. godini preminulo 16.000 ljudi više u odnosu na prosek, u 2021. čak 36.000 osoba, a u 2022. godini umrlo je oko 8.000 osoba više.

„Mi smo prošli dva do tri puta gore u odnosu na Italiju, Španiju i Francusku, koja je u prvom ’piku’ kovid krize imala ogroman broj preminulih u odnosu na svoje susede, ali u kojima je već u drugoj-trećoj godini pandemije ta smrtnost opadala. Švedska i Norveška, kojima se ceo svet čudio što tokom 2020. godine nisu imale stroge pandemijske mere, u bilansu su imale najmanje stope mortaliteta. To nas navodi na zaključak da su zemlje prolazile u zavisnosti od prepandemijskog stanja – ako su imale starije stanovništvo i lošu zdravstvenu zaštitu, one su imale višak mortaliteta, bez obzira na strogost epidemioloških mera. Na kraju pandemije, došli smo do podatka da su Srbija, Albanija, Severna Makedonija i Bugarska imale najveći broj umrlih od kovida”, zaključio je Marinković.

Petar Vasić, demograf i profesor Geografskog fakulteta u Beogradu, istakao je da je veoma teško proceniti uticaj pandemije kovida 19 na fertilitet, jer postoji njegov direktan i indirektan efekat.

„S jedne strane, višak smrtnosti žena u fertilnom periodu (15–49 godina) bio je mali, ali je veoma teško detektovati ukupan broj fetalnih smrti, jer nisu sve registrovane. Došli smo do podatka da je bilo 200 fetalnih gubitaka više nakon pandemije, ali ne znamo da li su ti životi izgubljeni zbog infekcije kovidom ili zato što je pristup zdravstvenoj zaštiti mnogim trudnicama bio otežan. Znamo da ima oko 8.000 živorođenih beba manje nego pre pandemije. Ali ne može se sve pripisati kovid krizi jer se u poslednjih nekoliko godina dogodio i rat u Ukrajini, koji je pokrenuo inflaciju na svetskom nivou i izazvao stanje opšte nesigurnosti, a ta situacija nije pogodna za planiranje porodica. Ono što je evidentno jeste da se nivo fertiliteta nije vratio na prepandemijski nivo, već je smanjen, a došlo je i do smanjenja rađanja drugog i trećeg deteta, što znači da su mnoge porodice odustale od proširenja i ostale na jednom detetu”, zaključio je Vasić.

On je istakao da je zbog pandemije virusa korona sklopljeno 18.000 manje brakova. A podaci govore da se broj sklopljenih brakova po završetku kovid krize nije vratio na nivo od 2019. godine. U prvoj godini pandemije za trećinu je smanjen broj mladenaca koji su izašli pred matičara – neki su odložili izgovaranje sudbonosnog „da”, a neki se nikada nisu venčali. Međutim, iako je u javnosti bio prisutan narativ da će doći do „eksplozije” razvoda, zbog toga što su mnogi hronično isposvađani supružnici bili prinuđeni da provode 24 časa dnevno zbog višemesečnog lokdauna i rada od kuće, to se ipak nije dogodilo – broj razvoda smanjen je za 9.000 u odnosu na pretpandemijski nivo.

Podsećajući da je paralelno sa pandemijom korone došlo i do „pandemije” dezinformacija i teorija zavere, psiholog i docent na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Ivana Jakšić istakla je da naše društvo karakteriše niska funkcionalna i medijska pismenost, a teorije zavere nastaju kada je poverenje u sistem i državne institucije na niskom nivou.

„Nepoverenje u sistem utiče na brojne demografske odluke, počev od odluke o rađanju, preko odluke o proširenju porodice, pa sve do odluke o migriranju iz zemlje. Mi smo od početka kovid krize pratili uticaj pandemije na mentalno zdravlje. Grupa psihologa koja je istraživala stanje tokom lokdauna došla je do zaključka da smo mnogo rezilijentniji i prilagođeniji situaciji nego što se očekivalo. Naši sugrađani su se relativno brzo adaptirali na novonastalu krizu, shvatili kako treba da se ponašaju, pa je uskoro došlo i do perioda opuštanja. Međutim, rezultati velikog nacionalnog projekta ’Cov2soul’ o uticaju krize izazvane kovidom na mentalno zdravlje pokazali su da se u drugoj godini pandemije duplirao broj depresivnih u odnosu na pretpandemijsko stanje. Taj porast najviše je bio izražen među mladom i među starom populacijom. Na polju obrazovanja registrovali smo pad dostignuća na PISA testu, koji meri nivo funkcionalnih znanja učenika, kao i na TIMSS-u, odnosno međunarodnom ispitivanju postignuća učenika u matematici i prirodnim naukama, iako on nije bio značajan”, zaključila je Ivana Jakšić.

Jedan broj lekara se odazvao pozivu države

Analizirajući efekte pandemije na migracije stanovništva, demograf i profesorka na Geografskom fakultetu u Beogradu Danica Šantić podsetila je da se jedan broj naših emigranata vratio iz inostranstva u proleće 2020. godine. Ali su neki građani Srbije došli u zemlju neposredno pre kovid krize iz različitih razloga – neki zbog postupka vantelesne oplodnje, koju u našoj zemlji finansira RFZO, drugi su bili digitalni nomadi, a treći jer su bili nezadovoljni životom u inostranstvu.

„Na početku pandemije država je pozvala zdravstvene radnike koji žive u dijaspori da se vrate u zemlju i pomognu u borbi sa kovidom, a jedan broj belih mantila odazvao se tom pozivu. Međutim, mnogi su ponovo otišli u inostranstvo po završetku prvog ili drugog pandemijskog talasa, pa je veoma teško doći do egzaktnih brojki povratnika. Jedini egzaktan podatak dobili smo iz Popisa stanovništva Srbije koji je održan 2022. i koji glasi da u našoj zemlji živi oko 300.000 povratnika iz inostranstva, od kojih je trećina starija od 65 godina”, zaključila je Danica Šantić.