Мање бракова, али и развода

Ако бисмо билансирали ефекте демографске пандемије вируса корона, која је у Србији проглашена 15. марта 2020. године, могли бисмо рећи да је због вишегодишње кризе изазване ковидом склопљено 18.000 бракова мање, али је и разведено 9.000 бракова мање у односу на године које су претходиле пандемији. За три године, колико је трајала криза изазвана пандемијом ковида 19, забележено је и 60.000 више смртности у односу на просек, а ниво фертилитета био је мањи од очекиваног, истакнуто је недавно на округлом столу под називом „Демографске и социопсихолошке последице ковид 19 кризе: Србија пет година касније”, који је организовало Друштво демографа Србије.

Пандемија је највише утицала на морталитет старих и хронично болесних особа са вишеструким здравственим проблемима, истакао је Иван Маринковић, виши научни сарадник Института друштвених наука. Подаци, навео је, показују да је постојала чак сто пута већа шанса да током пандемије премине особа старија од 70 година него млађа од 35 година. Мушкарци су били угроженији од жена, јер су припадници јачег пола ти који иначе ређе одлазе код лекара и имају бројне недијагностиковане и нелечене здравствене проблеме, које је ковид само проблематизовао. Статистика морталитета говори да је у 2020. години преминуло 16.000 људи више у односу на просек, у 2021. чак 36.000 особа, а у 2022. години умрло је око 8.000 особа више.

„Ми смо прошли два до три пута горе у односу на Италију, Шпанију и Француску, која је у првом ’пику’ ковид кризе имала огроман број преминулих у односу на своје суседе, али у којима је већ у другој-трећој години пандемије та смртност опадала. Шведска и Норвешка, којима се цео свет чудио што током 2020. године нису имале строге пандемијске мере, у билансу су имале најмање стопе морталитета. То нас наводи на закључак да су земље пролазиле у зависности од препандемијског стања – ако су имале старије становништво и лошу здравствену заштиту, оне су имале вишак морталитета, без обзира на строгост епидемиолошких мера. На крају пандемије, дошли смо до податка да су Србија, Албанија, Северна Македонија и Бугарска имале највећи број умрлих од ковида”, закључио је Маринковић.

Петар Васић, демограф и професор Географског факултета у Београду, истакао је да је веома тешко проценити утицај пандемије ковида 19 на фертилитет, јер постоји његов директан и индиректан ефекат.

„С једне стране, вишак смртности жена у фертилном периоду (15–49 година) био је мали, али је веома тешко детектовати укупан број феталних смрти, јер нису све регистроване. Дошли смо до податка да је било 200 феталних губитака више након пандемије, али не знамо да ли су ти животи изгубљени због инфекције ковидом или зато што је приступ здравственој заштити многим трудницама био отежан. Знамо да има око 8.000 живорођених беба мање него пре пандемије. Али не може се све приписати ковид кризи јер се у последњих неколико година догодио и рат у Украјини, који је покренуо инфлацију на светском нивоу и изазвао стање опште несигурности, а та ситуација није погодна за планирање породица. Оно што је евидентно јесте да се ниво фертилитета није вратио на препандемијски ниво, већ је смањен, а дошло је и до смањења рађања другог и трећег детета, што значи да су многе породице одустале од проширења и остале на једном детету”, закључио је Васић.

Он је истакао да је због пандемије вируса корона склопљено 18.000 мање бракова. А подаци говоре да се број склопљених бракова по завршетку ковид кризе није вратио на ниво од 2019. године. У првој години пандемије за трећину је смањен број младенаца који су изашли пред матичара – неки су одложили изговарање судбоносног „да”, а неки се никада нису венчали. Међутим, иако је у јавности био присутан наратив да ће доћи до „експлозије” развода, због тога што су многи хронично испосвађани супружници били принуђени да проводе 24 часа дневно због вишемесечног локдауна и рада од куће, то се ипак није догодило – број развода смањен је за 9.000 у односу на претпандемијски ниво.

Подсећајући да је паралелно са пандемијом короне дошло и до „пандемије” дезинформација и теорија завере, психолог и доцент на Факултету политичких наука у Београду Ивана Јакшић истакла је да наше друштво карактерише ниска функционална и медијска писменост, а теорије завере настају када је поверење у систем и државне институције на ниском нивоу.

„Неповерење у систем утиче на бројне демографске одлуке, почев од одлуке о рађању, преко одлуке о проширењу породице, па све до одлуке о мигрирању из земље. Ми смо од почетка ковид кризе пратили утицај пандемије на ментално здравље. Група психолога која је истраживала стање током локдауна дошла је до закључка да смо много резилијентнији и прилагођенији ситуацији него што се очекивало. Наши суграђани су се релативно брзо адаптирали на новонасталу кризу, схватили како треба да се понашају, па је ускоро дошло и до периода опуштања. Међутим, резултати великог националног пројекта ’Cov2soul’ о утицају кризе изазване ковидом на ментално здравље показали су да се у другој години пандемије дуплирао број депресивних у односу на претпандемијско стање. Тај пораст највише је био изражен међу младом и међу старом популацијом. На пољу образовања регистровали смо пад достигнућа на ПИСА тесту, који мери ниво функционалних знања ученика, као и на ТИМСС-у, односно међународном испитивању постигнућа ученика у математици и природним наукама, иако он није био значајан”, закључила је Ивана Јакшић.

Један број лекара се одазвао позиву државе

Анализирајући ефекте пандемије на миграције становништва, демограф и професорка на Географском факултету у Београду Даница Шантић подсетила је да се један број наших емиграната вратио из иностранства у пролеће 2020. године. Али су неки грађани Србије дошли у земљу непосредно пре ковид кризе из различитих разлога – неки због поступка вантелесне оплодње, коју у нашој земљи финансира РФЗО, други су били дигитални номади, а трећи јер су били незадовољни животом у иностранству.

„На почетку пандемије држава је позвала здравствене раднике који живе у дијаспори да се врате у земљу и помогну у борби са ковидом, а један број белих мантила одазвао се том позиву. Међутим, многи су поново отишли у иностранство по завршетку првог или другог пандемијског таласа, па је веома тешко доћи до егзактних бројки повратника. Једини егзактан податак добили смо из Пописа становништва Србије који је одржан 2022. и који гласи да у нашој земљи живи око 300.000 повратника из иностранства, од којих је трећина старија од 65 година”, закључила је Даница Шантић.