Istina je gorka

Punih osam godina građani Srbije strpljivo, s pravom i nadom, očekuju da nova, demokratska vlast otvori tajne dosijee i konačno dopusti istini, ma kakva ona bila, da poteče ulicama i trgovima.

Posle tog nedostajućeg spektakla nepogrešivo bismo znali s kim se treba miriti, a s kim ne.

Umesto toga, dobili smo deklaraciju o pomirenju dve partije i masovni povratak Miloševićevih kadrova u same vrhove vlasti.

Na pragu je čin pomirenja sa radikalima koji to više nisu. Ambasador Velike Britanije nam preporučuje da zaboravimo prošlost srpskih bogataša. Bitno je, veli čovek, šta sada rade.

Lapideus sum! (Zabezeknuo sam se). Zar i vi gospodine ambasadore? Zar ne mislite da su ovom spektakularnom pomirenju morale da prethode makar i najminimalnije moralno-higijenske radnje.(Pranje ruku i obraza, savesti, izvinjenja i kajanja pre svega.)

Ko drži konce, a ko praporce pod ovom kapom prestoničkom?

Ne, definitivno, Petioktobar nije bio revolucija. To je odgovor na pitanje zašto se u ovih osam godina demokratske vlasti ništa dubinski, korenito, revolucionarno nije dogodilo. Da jeste, bio bi to datum zapisan crvenim slovima u kalendaru.

Od sada ćemo gunđati i psovati u sebi, pojedinačno.

Mala tempora currunt! (Loša vremena brzo dolaze!)

Književnik