Rast Srbije biće ekspanzivan

I pored nestabilnog ekonomskog okruženja, privreda Srbije očuvala je stabilnost i ostvarila značajan rast, a pozitivni trendovi prisutni su kod gotovo svih grupa pravnih lica i preduzetnika, pokazuje najnoviji izveštaj Agencije za privredne registre (APR). I iz Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) stižu informacije da će se posle kratkog usporavanja početkom 2025. godine, srpska ekonomija ponovo ubrzati – i u 2026. i u 2027, a tokom ove godine rast će iznositi tri odsto. MMF projektuje rast realnog BDP-a Srbije od četiri odsto u 2026. i 4,5 procenata u 2027.

Kada je reč o prošlog godini, ubrzavanje rasta bilo je podstaknuto porastom domaće potrošnje i investicija, kao i izvoza, podsećaju u APR-u.

– Privredna društva su zabeležila neto dobitak od 866.284 miliona dinara, čime je zaokružen trend profitabilnog poslovanja, koji traje celu deceniju, ali ipak taj rezultat je za 9,9 odsto manji u odnosu na 2023. Više od tri petine privrednih društava, odnosno njih 68.387 tokom 2024. poslovalo je pozitivno, ostvarivši ukupan neto dobitak od 1.238.176 miliona dinara – pokazali su nalazi APR-a o uspešnosti poslovanja pravnih lica i preduzetnika u kojim se precizira i da je najveći pozitivan neto rezultat ostvaren u sektoru trgovine na veliko i malo (31.253 privredna društva), u kome ukupan dobitak iznosi 207.600 miliona dinara (povećan je za 5,4 odsto, a taj sektor je zapošljavao 244.536 radnika).

Bojan Stanić, pomoćnik direktora Sektora za strateške analize u Privrednoj komori Srbije, kaže da je prošlogodišnji privredni rast značajan jer je bio ne samo iznad evropskog nego i svetskog proseka.

– Evropska usporavanja rasta se nisu tokom cele godine odrazila i na našu privredu, a i imali smo infrastrukturnih projekata i postepeni oporavak kupovne moći stanovništva. Inflacija je stavljena pod kontrolu, dobili smo kreditni rejting, tako da smo imali zaista jednu uspešnu godinu, posmatrano makroekonomski. Ali od kraja prošle godine počinje se osećati usporavanje privrede, a to se prelilo i na ovu godinu, a posledica je pre svega u smanjenju tražnje za proizvodima iz Srbije u Evropskoj uniji, jer je tamo stagnacija – objašnjava Stanić i dodaje da su stope rasta tamo „anemične” i ispod jednog procenta.

– Nemačka je drugu godinu zaredom u nekoj vrsti recesije, investicije iz te zemlje su značajno pale, izvoz u Nemačku takođe je umnogome opao, a i naruku nam ne ide, kada je reč o našoj ekonomiji, politička kriza. To usporava naš rast, a i ljulja poverenje investitora u Srbiju. Sve je to posledica smanjenja ekonomske aktivnosti u Evropi, pa i u svetu, čak i u Kini, ali ne isključivo blokada u Srbiji, jer to naprosto nije tačno – ističe Stanić.

Ipak, uveren je da će rast biti ekspanzivan – iznad tri odsto, što znači da će ponovo biti iznad svetskog proseka, koji se ove godine procenjuje na 2,8 procenata.

– Vidimo da se na neki način ipak održava i industrijska proizvodnja i izvoz, doduše raste spoljnotrgovinski deficit, što je loše, ali sektor usluga ima dobre performanse. Inflacija je pod kontrolom jer će spasti ispod četiri odsto. Imamo i stabilan devizni kurs, bankarski sistem nam je odličan – nabraja on.

Mada su, kako ističe, infrastrukturni projekti bili usporeniji, sada dolazi vreme za njihov oporavak.

– Stabilizacija građevinskog tržišta u Srbiji tokom 2025. jeste moguća jer se očekuje smanjenje inflatornih pritisaka pošto inflacija u Srbiji pokazuje trend usporavanja, a i država nastavlja da ulaže u velike infrastrukturne projekte – ističe Stanić.

Ipak, u analizi APR-a navodi se da je na nivou javnih preduzeća (525) u 2024. iskazan negativan neto rezultat od 8.109 miliona dinara.

– Kad god MMF dolazi kod nas u posetu, stalno spominje kako treba sprovesti reforme u javnim preduzećima, jer nisu dovoljno tržišno orijentisana i efektivna. U tom pogledu postoje određeni problemi, jer se sredstva često i neoptimalno troše – dodaje Stanić.

Bolji rezultat, prema nalazima APR-a, ostvarili su preduzetnici, koji su generisali ukupan dobitak od 76.929 miliona dinara.

– Kod nas je poslovni ambijent unapređen u poslednjih deset godina, ali bitno je da kada imamo rast velikih kompanija, pravnih lica, oni onda prave veći promet i veća je koncentracija ekonomske snage u takvim firmama nego kod preduzetnika. Ipak, i kod preduzetnika se događa efekat prelivanja, jer su oni najčešće dobavljači za te velike firme. S druge strane, moguće je da i preduzetnici imaju više posla u maloprodajama, pa ljudi koji za njih rade imaju onda veće plate i bonuse, samim tim i veću kupovnu moć. To takođe utiče da njihovi prometi rastu – objašnjava Stanić.

Inače, u Srbiji ima 120.000 pravnih lica, od koji su 2.000 srednja i velika preduzeća, dok oko 118.000 čine mikro i mala preduzeća. Uz to, postoji i oko 250.000 preduzetnika, a sveukupno Srbija ima 370.000 privrednih subjekata.