Četiri mandata od četiri stranke za tužioca Ćetkovića

Visoki savet tužilaštva na sednici prošlog četvrtka doneo je odluku da se u petak, 4. jula, održi vanredna sednica Visokog saveta na kojoj će se raspravljati o dostojnosti Predraga Ćetkovića da obavlja funkciju člana saveta, na osnovu optužbi u javnosti da je prikrio detalje iz svoje biografije. Predlog da se održi ova sednica dao je ministar pravde Nenad Vujić, s obrazloženjem da „najavljena sednica neće biti suđenje Ćetkoviću, već samo želja članova saveta da javnost bude upoznata s činjenicama i da se otkloni sumnja koja se pojavila”.

Komentarišući odluku saveta da se zakaže vanredna sednica za utvrđivanje dostojnosti člana saveta iz reda istaknutih pravnika Predraga Ćetkovića, ministar Vujić je ukazao da je to potrebno kako bi Visoki savet tužilaštva javnosti pokazao „da nije iznad zakona i morala”.

Predsednik Narodne stranke Vladimir Gajić objavio je nedavno da je podneo krivičnu prijavu protiv vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac, glavnog javnog tužioca Apelacionog tužilaštva u Novom Sadu i Predraga Ćetkovića, člana Visokog saveta tužilaštva. Gajić je optužio Zagorku Dolovac da je „zaustavila dalju istragu prema Predragu Ćetkoviću na nagovor Tatjane Lagumdžije”. Prema Gajićevim navodima, „Predrag Ćetković je, kao advokat, bio deo mreže advokata koja je prevarnim radnjama i zaključivanjem fiktivnih ugovora prebacivala novac od eksproprijacije zemljišta za brzu prugi Novi Sad – Subotica od strane tadašnjeg direktora Infrastrukture železnice Miroljuba Jevtića”.

Ko je Predrag Ćetković, koji je centralna figura ovih polemika?

Kad je u maju 2023. godine zajedno s još tri kandidata izabran za članove Visokog saveta tužilaštva bilo je to četvrti put da ga Narodna skupština bira na visoku funkciju u pravosuđu. Ćetković je prvi put u Narodnoj skupštini 1988. godine izabran za sudiju Osnovnog suda u Novom Sadu, 1998. godine biran je za istražnog sudiju Okružnog suda u Novom Sadu da bi krajem 2007. godine bio izabran za sudiju Ustavnog suda. Zanimljivo je da je svaki put Ćetković biran na predlog druge političke stranke, pa ga je 1988. godine predložio Savez komunista Srbije, 1998. godine Socijalistička partija Srbije, 2007. godine bio je kandidat Demokratske stranke, a 2023. godine izabrala ga je većina koju su činili poslanici Srpske napredne stranke.

Danas Predrag Ćetković zajedno s još deset članova Visokog saveta tužilaštva bira tužioce u Srbiji. Kad je izabran za člana Visokog saveta u maju 2023. godine podneo je biografiju Narodnoj skupštini u kojoj je naveo sve ove, javno dostupne, podatke. Ipak, Ćetković je, prema Gajićevoj konstataciji, sakrio neke detalje iz svog života zbog čega može da se postavi pitanje da li je njegov izbor bio legalan.

Kada je Predrag Ćetković na predlog predsednika Borisa Tadića biran za sudiju Ustavnog suda, u „Politici” je objavljeno otvoreno pismo Milije Milovanovića, zamenika okružnog tužioca u Beogradu. Milija Milovanović je osporavao da je Ćetković dostojan da bude sudija Ustavnog suda jer je 2003. godine tokom akcije „Sablja” na telefonski zahtev „tadašnjeg visokog policijskog funkcionera” odredio pritvor sudiji Životi Đoinčeviću. „Kao što je javnosti poznato, sadašnji kandidat za sudiju Ustavnog suda ustuknuo je pred ovakvim pretnjama i odredio pritvor sudiji Đoinčeviću koji će trajati dva i po meseca”, pisao je Milovanović i dodao da će „posle dve i po godine dugog krivičnog postupka, sudija Đoinčević biti pravnosnažnom presudom Vrhovnog suda oslobođen svih optužbi”.

„Zbog čega je izuzetno važan ovaj događaj? Pre svega, zbog toga što ga bivši sudija Ćetković nikad nije prezentovao javnosti. A morao je. Bar da prijavi teška krivična dela učinjena nad dvojicom sudija Okružnog suda. Bar kad je prestao da bude sudija. Da nam konačno ispriča svoju verziju tog zastrašujućeg telefonskog poziva, potvrdi ili opovrgne njegovu autentičnost, najoštrije protestuje ili se javno izvini sudiji Đoinčeviću, ali i svima nama. Međutim, Predrag Ćetković je upravo sve to brzo zaboravio, prihvativši se kandidature za sudiju Ustavnog suda Srbije. Ne znam da li je svog uvaženog predlagača obavestio o ovoj neslavnoj epizodi kao jedinoj, ali vrlo postojanoj mrlji svoje blistave, skoro savršene biografije”, napisao je tužilac Milovanović.

U trenutku kad je biran za sudiju Ustavnog suda, Predrag Ćetković je već tri godine bio van pravosuđa. Razlog je bio biznismen Miodrag Kostić. Pokojni vlasnik „MK komerca” i direktor Demokratske stranke našao se na udaru Koštuničine vlade kad su on i njegova stranka 2004. godine preuzeli vlast. Tako je u junu 2004. godine Miodrag Kostić uhapšen na granici između SR Jugoslavije i Hrvatske na Debelom Bregu kod Herceg Novog po poternici MUP-a Srbije. Crnogorska policija isporučila je Kostića u Srbiju, a kad je došao u Novi Sad sačekao ga je istražni sudija Višeg suda u Novom Sadu Predrag Ćetković i odbio da mu odredi pritvor. Već u oktobru iste godine Ćetković napušta pravosuđe, da ne bi bio razrešen, i zapošljava se u kompaniji DDOR iz Novog Sada. Nekoliko dana kasnije mesto zamenika okružnog javnog tužioca u Novom Sadu napušta i Ćetkovićeva koleginica Tatjana Lagumdžija i zapošljava se u istoj kompaniji gde i Ćetković. Nekoliko meseci ranije, ministar pravde Zoran Stojković razrešava zamenicu osnovnog javnog tužioca u Novom Sadu Zagorku Dolovac. Tako je sudbina spojila Ćetkovića, Lagumdžiju i Dolovčevu u trijumvirat koji danas vlada srpskim tužilaštvom.

Ćetković je bio sudija Ustavnog suda sve do 2017. godine, kada mu je istekao mandat. Postao je advokat. Prema navodima iz Gajićeve krivične prijave, advokat Ćetković, zajedno s još dvadeset osoba, bio je obuhvaćen Naredbom za sprovođenje Tužilaštva za organizovani kriminal KTI. br. 1/20 od 12. 1. 2020. za pranje novca od eksproprijacije zemlje za modernizaciju pruge Novi Sad – Subotica u predmetu protiv bivšeg direktora Železnice Miroljuba Jevtića.

Gajić tvrdi da su Dolovčeva i Lagumdžija smislile originalan način da pomognu Ćetkoviću. U procesu su, tvrdi Gajić, ostavile samo dvojicu advokata koji su imali ugovor sa Železnicom. Oni su priznali krivicu i potpisali sporazum o priznanju s tužilaštvom. Tako je istraga o pranju novca zaustavljena na njima. Na sudu se na kraju našao samo direktor Železnice Miroljub Jevtić, koji je osuđen na godinu dana zatvora.

Prema navodima Vladimira Gajića, Ćetković je prikrio da je bio pod istragom policije za pranje novca.

Tako su se stekli uslovi da Dolovčeva i Lagumdžija postave Predraga Ćetkovića u Visoki savet tužilaštva. To se dogodilo u maju 2023. godine, u vreme vlasti SNS-a. Ćetković uspeo ono što je malo ko u pravosuđu – da za 37 godina četiri puta bude biran u Narodnoj skupštini, i to svaki put na predlog različite političke stranke. Visoki savet tužilaštva odlučiće da li je to uspeo zbog svoje stručnosti ili veštine plivanja u mutnim vodama srpskog pravosuđa.

Sudbina Ćetkovića verovatno će pokazati da li će na funkciji Vrhovne javne tužiteljke ostati Zagorka Dolovac, čijih 20 kandidata za glavne tužioce nije izabrano na sednici Visokog saveta tužilaštva prošle nedelje, što je ocenjeno kao njen poraz i slabljenje pozicije.