Четири мандата од четири странке за тужиоца Ћетковића

Високи савет тужилаштва на седници прошлог четвртка донео је одлуку да се у петак, 4. јула, одржи ванредна седница Високог савета на којој ће се расправљати о достојности Предрага Ћетковића да обавља функцију члана савета, на основу оптужби у јавности да је прикрио детаље из своје биографије. Предлог да се одржи ова седница дао је министар правде Ненад Вујић, с образложењем да „најављена седница неће бити суђење Ћетковићу, већ само жеља чланова савета да јавност буде упозната с чињеницама и да се отклони сумња која се појавила”.

Коментаришући одлуку савета да се закаже ванредна седница за утврђивање достојности члана савета из реда истакнутих правника Предрага Ћетковића, министар Вујић је указао да је то потребно како би Високи савет тужилаштва јавности показао „да није изнад закона и морала”.

Председник Народне странке Владимир Гајић објавио је недавно да је поднео кривичну пријаву против врховне јавне тужитељке Загорке Доловац, главног јавног тужиоца Апелационог тужилаштва у Новом Саду и Предрага Ћетковића, члана Високог савета тужилаштва. Гајић је оптужио Загорку Доловац да је „зауставила даљу истрагу према Предрагу Ћетковићу на наговор Татјане Лагумџије”. Према Гајићевим наводима, „Предраг Ћетковић је, као адвокат, био део мреже адвоката која је преварним радњама и закључивањем фиктивних уговора пребацивала новац од експропријације земљишта за брзу пруги Нови Сад – Суботица од стране тадашњег директора Инфраструктуре железнице Мирољуба Јевтића”.

Ко је Предраг Ћетковић, који је централна фигура ових полемика?

Кад је у мају 2023. године заједно с још три кандидата изабран за чланове Високог савета тужилаштва било је то четврти пут да га Народна скупштина бира на високу функцију у правосуђу. Ћетковић је први пут у Народној скупштини 1988. године изабран за судију Основног суда у Новом Саду, 1998. године биран je за истражног судију Окружног суда у Новом Саду да би крајем 2007. године био изабран за судију Уставног суда. Занимљиво је да је сваки пут Ћетковић биран на предлог друге политичке странке, па га је 1988. године предложио Савез комуниста Србије, 1998. године Социјалистичка партија Србије, 2007. године био је кандидат Демократске странке, а 2023. године изабрала га је већина коју су чинили посланици Српске напредне странке.

Данас Предраг Ћетковић заједно с још десет чланова Високог савета тужилаштва бира тужиоце у Србији. Кад је изабран за члана Високог савета у мају 2023. године поднео је биографију Народној скупштини у којој је навео све ове, јавно доступне, податке. Ипак, Ћетковић је, према Гајићевој констатацији, сакрио неке детаље из свог живота због чега може да се постави питање да ли је његов избор био легалан.

Када је Предраг Ћетковић на предлог председника Бориса Тадића биран за судију Уставног суда, у „Политици” је објављено отворено писмо Милије Миловановића, заменика окружног тужиоца у Београду. Милија Миловановић је оспоравао да је Ћетковић достојан да буде судија Уставног суда јер је 2003. године током акције „Сабља” на телефонски захтев „тадашњег високог полицијског функционера” одредио притвор судији Животи Ђоинчевићу. „Као што је јавности познато, садашњи кандидат за судију Уставног суда устукнуо је пред оваквим претњама и одредио притвор судији Ђоинчевићу који ће трајати два и по месеца”, писао је Миловановић и додао да ће „после две и по године дугог кривичног поступка, судија Ђоинчевић бити правноснажном пресудом Врховног суда ослобођен свих оптужби”.

„Због чега је изузетно важан овај догађај? Пре свега, због тога што га бивши судија Ћетковић никад није презентовао јавности. А морао је. Бар да пријави тешка кривична дела учињена над двојицом судија Окружног суда. Бар кад је престао да буде судија. Да нам коначно исприча своју верзију тог застрашујућег телефонског позива, потврди или оповргне његову аутентичност, најоштрије протестује или се јавно извини судији Ђоинчевићу, али и свима нама. Међутим, Предраг Ћетковић је управо све то брзо заборавио, прихвативши се кандидатуре за судију Уставног суда Србије. Не знам да ли је свог уваженог предлагача обавестио о овој неславној епизоди као јединој, али врло постојаној мрљи своје блиставе, скоро савршене биографије”, написао је тужилац Миловановић.

У тренутку кад је биран за судију Уставног суда, Предраг Ћетковић је већ три године био ван правосуђа. Разлог је био бизнисмен Миодраг Костић. Покојни власник „МК комерца” и директор Демократске странке нашао се на удару Коштуничине владе кад су он и његова странка 2004. године преузели власт. Тако је у јуну 2004. године Миодраг Костић ухапшен на граници између СР Југославије и Хрватске на Дебелом Брегу код Херцег Новог по потерници МУП-а Србије. Црногорска полиција испоручила је Костића у Србију, а кад је дошао у Нови Сад сачекао га је истражни судија Вишег суда у Новом Саду Предраг Ћетковић и одбио да му одреди притвор. Већ у октобру исте године Ћетковић напушта правосуђе, да не би био разрешен, и запошљава се у компанији ДДОР из Новог Сада. Неколико дана касније место заменика окружног јавног тужиоца у Новом Саду напушта и Ћетковићева колегиница Татјана Лагумџија и запошљава се у истој компанији где и Ћетковић. Неколико месеци раније, министар правде Зоран Стојковић разрешава заменицу основног јавног тужиоца у Новом Саду Загорку Доловац. Тако је судбина спојила Ћетковића, Лагумџију и Доловчеву у тријумвират који данас влада српским тужилаштвом.

Ћетковић је био судија Уставног суда све до 2017. године, када му је истекао мандат. Постао је адвокат. Према наводима из Гајићеве кривичне пријаве, адвокат Ћетковић, заједно с још двадесет особа, био је обухваћен Наредбом за спровођење Тужилаштва за организовани криминал КТИ. бр. 1/20 од 12. 1. 2020. за прање новца од експропријације земље за модернизацију пруге Нови Сад – Суботица у предмету против бившег директора Железнице Мирољуба Јевтића.

Гајић тврди да су Доловчева и Лагумџија смислиле оригиналан начин да помогну Ћетковићу. У процесу су, тврди Гајић, оставиле само двојицу адвоката који су имали уговор са Железницом. Они су признали кривицу и потписали споразум о признању с тужилаштвом. Тако је истрага о прању новца заустављена на њима. На суду се на крају нашао само директор Железнице Мирољуб Јевтић, који је осуђен на годину дана затвора.

Према наводима Владимира Гајића, Ћетковић је прикрио да је био под истрагом полиције за прање новца.

Тако су се стекли услови да Доловчева и Лагумџија поставе Предрага Ћетковића у Високи савет тужилаштва. То се догодило у мају 2023. године, у време власти СНС-а. Ћетковић успео оно што је мало ко у правосуђу – да за 37 година четири пута буде биран у Народној скупштини, и то сваки пут на предлог различите политичке странке. Високи савет тужилаштва одлучиће да ли је то успео због своје стручности или вештине пливања у мутним водама српског правосуђа.

Судбина Ћетковића вероватно ће показати да ли ће на функцији Врховне јавне тужитељке остати Загорка Доловац, чијих 20 кандидата за главне тужиоце није изабрано на седници Високог савета тужилаштва прошле недеље, што је оцењено као њен пораз и слабљење позиције.