Multipolarnost je odgovor na globalne krize

Uoči 17. samita BRIKS-a, koji se od 6. do 7. jula održava u Rio de Žaneiru, grupa zemalja globalnog Juga ponovo pokušava da potvrdi svoju ulogu u redefinisanju svetskog poretka. Samit se održava u trenutku kad je multipolarnost ne samo poželjna diplomatska floskula, već i nužnost koju nameću duboke geopolitičke krize – od rata u Ukrajini i eskalacije na Bliskom istoku do ekonomske nestabilnosti, klimatskih promena i krize globalnog upravljanja.

BRIKS se suočava s novim izazovima i pitanjima: kako očuvati ravnopravnost unutar proširenog formata od 11 članica, kako obezbediti konkretne rezultate u borbi protiv siromaštva i klimatskih promena, kako ojačati institucije međunarodnog sistema, ali i kako formulisati jedinstvenu političku poruku u vreme porasta hegemonističkih i blokovskih podela. O tome, ali i o ekonomskom potencijalu BRIKS-a, njegovoj istoriji i ulozi Brazila kao domaćina samita, za „Politiku” govori Žoze Mauro da Fonseka Kosta Kouto, ambasador Brazila u Beogradu.

U Brazilu se od 6. do 7. jula održava 17. samit BRIKS-a. Možemo li se ukratko osvrnuti na istorijat njegovog nastanka?

Početkom dvehiljaditih godina Džim O’Nil, ekonomista koji je radio za investicionu banku Goldman Saks, primetio je da četiri velike ekonomije u razvoju – Brazil, Rusija, Indija i Kina – ubrzano rastu i da bi zajedno mogle da predstavljaju značajan deo svetske ekonomije. Ova skraćenica transformisana je u političku arhitektonsku strukturu kad je ministar Lavrov kontaktirao s tadašnjim ministrom spoljnih poslova Brazila Selsom Amorimom, kako bi zajedno nastavili da stvaraju koncept grupe zemalja koje ne bi bile deo Istoka ili Zapada, već glas globalnog Juga. Nakon toga su održani sastanci na ministarskom nivou, koji su doveli do prvog sastanka šefova država zemalja BRIKS-a u Jekaterinburgu, u Rusiji. Godinu dana nakon ovog samita Južna Afrika se pridružila grupi, koja je tada postala poznata kao BRIKS.

Na 16. samitu u Kazanju postavljeni su temelji novog multipolarnog sveta. Koje novine i izazove možemo očekivati od 17. samita BRIKS-a u Brazilu, posebno u kontekstu međunarodnih organizacija i ekonomske saradnje?

Novi geopolitički pejzaž donosi izazove za BRIKS kao koordinacioni forum, osnovan na dve pretpostavke: da će zemlje u razvoju rasti mnogo brže od svojih vršnjaka u razvijenom svetu i da će to doneti veći politički i ekonomski uticaj. Tri principa čine okvir za naš rad na predstojećem sastanku. Prvo, zemlje BRIKS-a zaslužuju veće mesto u međunarodnim organizacijama, jer sada obuhvataju oko polovinu svetske populacije, 40 odsto globalne paritetske kvote i oko 25 odsto međunarodne trgovine. Ravnoteža snaga u trenutnom okruženju veoma je neizvesna. Reforma MMF-a i Svetske banke nije ispunila očekivanja koja smo imali kad je grupa stvorena. Multilateralni trgovinski sistem prolazi, verovatno, kroz najvažniju krizu od osnivanja STO 1995. godine. Reforma SB UN još nije na vidiku, a uz to i da ne pominjemo nedavni razvoj događaja u Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, Pariski sporazum i međunarodnu borbu protiv siromaštva i gladi. Po mom mišljenju, BRIKS se u ovom novom okruženju suočava s izazovom da dobije jasnu sliku o evoluciji tih međunarodnih organizacija. Trebalo bi da bude proaktivniji u potrazi za stvarnim rešenjima za jačanje institucija radi generisanja veće trgovine, međunarodnog razvoja i borbe protiv klimatskih promena. Za to je, naravno, potrebno vreme, ali moramo da upravljamo rizikom od veće fragmentacije međunarodnog sistema širom sveta. Dakle, da jačamo postojeći međunarodni sistem i činimo ga efikasnijim, dok istovremeno napredujemo u našoj zajedničkoj saradnji.

Upravo je druga tačka saradnja unutar BRIKS-a, koja je eksponencijalno porasla u poslednjih 15 godina i danas pokriva veoma širok spektar tema. IPEA, naš istraživački centar za ekonomska istraživanja, identifikovao je 184 oblasti zajedničkog istraživanja i saradnje unutar zemalja BRIKS-a i imamo mnoštvo radnih grupa i sličnih aranžmana u različitim oblastima, od poljoprivrede do svemirskih agencija. Imali smo pet zemalja članica, sada ih imamo 11, što generiše više debate i otežava postizanje konsenzusa i rezultata. Kao što znate, nemamo ni stalni sekretarijat ni konstitutivnu povelju, pa se u velikoj meri oslanjamo na sistem rotirajućeg predsedavanja. Ne kažem da treba da formalizujemo BRIKS i stvorimo međunarodni ugovor i sekretarijat, ali moramo pronaći načine da stvorimo zajednički jezik i da obezbedimo efikasnost, doslednost i kontinuitet kroz sistem rotirajućeg predsedavanja.

Kad govorimo o Brazilu, 36 odsto našeg izvoza prošle godine otišlo je u zemlje BRIKS-a (od čega je 28 odsto otišlo u NR Kinu). Neke od ovih zemalja su veoma brzo rastuće ekonomije s ogromnim brojem stanovnika, poput Indije i Indonezije, tako da je u našem interesu da ulažemo u inicijative za stvaranje okvira za olakšavanje investicija i finansijskih tokova ka svim zemljama članicama BRIKS-a.

Kao treće, u okviru prioritetâ brazilskog predsedavanja, imali smo jasna uputstva od predsednika Lule da treba da imamo konkretne rezultate, ne diplomatske rezultate ili deklaracije, već rezultate koji bi mogli da imaju stvaran uticaj na naše zemlje, na naše stanovništvo. Želeo bih da istaknem neke veoma obećavajuće inicijative koje su već odobrene na sastancima koje smo do sada imali. U oblasti poljoprivrede, na primer, postignut je dogovor da se utvrdi pitanje obnove zemljišta i da se ovo učini visokim prioritetom u međunarodnim organizacijama i nacionalnim razvojnim bankama, a zatim da se podstaknu veći investicioni tokovi u ovoj oblasti među zemljama BRIKS-a. Još jedno veoma važno pitanje je rešavanje partnerstava za bezbednost hrane i energije. Veoma snažan naglasak stavlja se na prilagođavanje ublažavanju klimatskih promena i nadamo se da će se to razviti tokom predstojeće COP 30 u Brazilu. Još jedan rezultat koji smo imali na sastanku Ministarstva poljoprivrede jeste posvećenost traženju veće interakcije između različitih sistema elektronske sertifikacije za sanitarne i fitosanitarne mere odobrenja (SPS) za zemlje koje su i izvoznici i uvoznici prehrambenih proizvoda. BRIKS, takođe, radi na ekološkim standardima bez protekcionizma, razmeni podataka i partnerstvima u oblasti zdravlja, s ciljem eliminacije siromaštva i nejednakosti. Finansiranje klimatskih promena ostaje važan izazov, posebno za zemlje globalnog Juga.

Može li ekonomsko jačanje potencijala BRIKS-a predstavljati izazov za strateške interese zemalja koje nisu deo ove grupacije?

Cilj Samita BRIKS-a nije takmičenje niti suparništvo s bilo kojom zemljom ili grupom, već je osmišljen kao forum za razgovor o zajedničkom interesu članica u svim oblastima, od ekonomije i energetike do bezbednosti i međunarodnih odnosa.

Svedoci smo selektivnog poštovanja međunarodnog prava i Povelje UN, što potvrđuju i primeri napada na Iran od strane Izraela i SAD, kao i jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. Možemo li sa 17. samita BRIKS-a očekivati poruku koja bi obnovila ili učvrstila temelje multipolarnog sveta zasnovanog na doslednom poštovanju međunarodnog prava i Povelje UN?

Zemlje članice BRIKS-a poslednjih godina objavile su deklaracije kojima osuđuju svaki oblik nasilnih i nezakonitih postupaka, uzimajući u obzir principe utvrđene u Povelji UN. Zemlje BRIKS-a aktivno se zalažu za poštovanje intervencije u unutrašnjim poslovima i uravnoteženije upravljanje u okviru međunarodnih organizacija i iskreno se nadaju da će se sve strane uključene u nedavno nazvani „dvanaestodnevni sukob” uzdržati od pribegavanja nasilju i ratu kako bi rešile svoje probleme, već da treba da pribegnu uravnoteženim pregovorima kako bi izbegle dalje razaranje i nepotrebne gubitke. Zemlje BRIKS-a promovišu mirne i pravedne pregovore.