Мултиполарност је одговор на глобалне кризе

Уочи 17. самита БРИКС-а, који се од 6. до 7. јула одржава у Рио де Жанеиру, група земаља глобалног Југа поново покушава да потврди своју улогу у редефинисању светског поретка. Самит се одржава у тренутку кад је мултиполарност не само пожељна дипломатска флоскула, већ и нужност коју намећу дубоке геополитичке кризе – од рата у Украјини и ескалације на Блиском истоку до економске нестабилности, климатских промена и кризе глобалног управљања.

БРИКС се суочава с новим изазовима и питањима: како очувати равноправност унутар проширеног формата од 11 чланица, како обезбедити конкретне резултате у борби против сиромаштва и климатских промена, како ојачати институције међународног система, али и како формулисати јединствену политичку поруку у време пораста хегемонистичких и блоковских подела. О томе, али и о економском потенцијалу БРИКС-а, његовој историји и улози Бразила као домаћина самита, за „Политику” говори Жозе Мауро да Фонсека Коста Коуто, амбасадор Бразила у Београду.

У Бразилу се од 6. до 7. јула одржава 17. самит БРИКС-а. Можемо ли се укратко осврнути на историјат његовог настанка?

Почетком двехиљадитих година Џим О’Нил, економиста који је радио за инвестициону банку Голдман Сакс, приметио је да четири велике економије у развоју – Бразил, Русија, Индија и Кина – убрзано расту и да би заједно могле да представљају значајан део светске економије. Ова скраћеница трансформисана је у политичку архитектонску структуру кад је министар Лавров контактирао с тадашњим министром спољних послова Бразила Селсом Аморимом, како би заједно наставили да стварају концепт групе земаља које не би биле део Истока или Запада, већ глас глобалног Југа. Након тога су одржани састанци на министарском нивоу, који су довели до првог састанка шефова држава земаља БРИКС-а у Јекатеринбургу, у Русији. Годину дана након овог самита Јужна Африка се придружила групи, која је тада постала позната као БРИКС.

На 16. самиту у Казању постављени су темељи новог мултиполарног света. Које новине и изазове можемо очекивати од 17. самита БРИКС-а у Бразилу, посебно у контексту међународних организација и економске сарадње?

Нови геополитички пејзаж доноси изазове за БРИКС као координациони форум, основан на две претпоставке: да ће земље у развоју расти много брже од својих вршњака у развијеном свету и да ће то донети већи политички и економски утицај. Три принципа чине оквир за наш рад на предстојећем састанку. Прво, земље БРИКС-а заслужују веће место у међународним организацијама, јер сада обухватају око половину светске популације, 40 одсто глобалне паритетске квоте и око 25 одсто међународне трговине. Равнотежа снага у тренутном окружењу веома је неизвесна. Реформа ММФ-а и Светске банке није испунила очекивања која смо имали кад је група створена. Мултилатерални трговински систем пролази, вероватно, кроз најважнију кризу од оснивања СТО 1995. године. Реформа СБ УН још није на видику, а уз то и да не помињемо недавни развој догађаја у Светској здравственој организацији, Париски споразум и међународну борбу против сиромаштва и глади. По мом мишљењу, БРИКС се у овом новом окружењу суочава с изазовом да добије јасну слику о еволуцији тих међународних организација. Требало би да буде проактивнији у потрази за стварним решењима за јачање институција ради генерисања веће трговине, међународног развоја и борбе против климатских промена. За то је, наравно, потребно време, али морамо да управљамо ризиком од веће фрагментације међународног система широм света. Дакле, да јачамо постојећи међународни систем и чинимо га ефикаснијим, док истовремено напредујемо у нашој заједничкој сарадњи.

Управо је друга тачка сарадња унутар БРИКС-а, која је експоненцијално порасла у последњих 15 година и данас покрива веома широк спектар тема. ИПЕА, наш истраживачки центар за економска истраживања, идентификовао је 184 области заједничког истраживања и сарадње унутар земаља БРИКС-а и имамо мноштво радних група и сличних аранжмана у различитим областима, од пољопривреде до свемирских агенција. Имали смо пет земаља чланица, сада их имамо 11, што генерише више дебате и отежава постизање консензуса и резултата. Као што знате, немамо ни стални секретаријат ни конститутивну повељу, па се у великој мери ослањамо на систем ротирајућег председавања. Не кажем да треба да формализујемо БРИКС и створимо међународни уговор и секретаријат, али морамо пронаћи начине да створимо заједнички језик и да обезбедимо ефикасност, доследност и континуитет кроз систем ротирајућег председавања.

Кад говоримо о Бразилу, 36 одсто нашег извоза прошле године отишло је у земље БРИКС-а (од чега је 28 одсто отишло у НР Кину). Неке од ових земаља су веома брзо растуће економије с огромним бројем становника, попут Индије и Индонезије, тако да је у нашем интересу да улажемо у иницијативе за стварање оквира за олакшавање инвестиција и финансијских токова ка свим земљама чланицама БРИКС-а.

Као треће, у оквиру приоритетâ бразилског председавања, имали смо јасна упутства од председника Луле да треба да имамо конкретне резултате, не дипломатске резултате или декларације, већ резултате који би могли да имају стваран утицај на наше земље, на наше становништво. Желео бих да истакнем неке веома обећавајуће иницијативе које су већ одобрене на састанцима које смо до сада имали. У области пољопривреде, на пример, постигнут је договор да се утврди питање обнове земљишта и да се ово учини високим приоритетом у међународним организацијама и националним развојним банкама, а затим да се подстакну већи инвестициони токови у овој области међу земљама БРИКС-а. Још једно веома важно питање је решавање партнерстава за безбедност хране и енергије. Веома снажан нагласак ставља се на прилагођавање ублажавању климатских промена и надамо се да ће се то развити током предстојеће ЦОП 30 у Бразилу. Још један резултат који смо имали на састанку Министарства пољопривреде јесте посвећеност тражењу веће интеракције између различитих система електронске сертификације за санитарне и фитосанитарне мере одобрења (СПС) за земље које су и извозници и увозници прехрамбених производа. БРИКС, такође, ради на еколошким стандардима без протекционизма, размени података и партнерствима у области здравља, с циљем елиминације сиромаштва и неједнакости. Финансирање климатских промена остаје важан изазов, посебно за земље глобалног Југа.

Може ли економско јачање потенцијала БРИКС-а представљати изазов за стратешке интересе земаља које нису део ове групације?

Циљ Самита БРИКС-а није такмичење нити супарништво с било којом земљом или групом, већ је осмишљен као форум за разговор о заједничком интересу чланица у свим областима, од економије и енергетике до безбедности и међународних односа.

Сведоци смо селективног поштовања међународног права и Повеље УН, што потврђују и примери напада на Иран од стране Израела и САД, као и једнострано проглашење независности Косова и Метохије. Можемо ли са 17. самита БРИКС-а очекивати поруку која би обновила или учврстила темеље мултиполарног света заснованог на доследном поштовању међународног права и Повеље УН?

Земље чланице БРИКС-а последњих година објавиле су декларације којима осуђују сваки облик насилних и незаконитих поступака, узимајући у обзир принципе утврђене у Повељи УН. Земље БРИКС-а активно се залажу за поштовање интервенције у унутрашњим пословима и уравнотеженије управљање у оквиру међународних организација и искрено се надају да ће се све стране укључене у недавно названи „дванаестодневни сукоб” уздржати од прибегавања насиљу и рату како би решиле своје проблеме, већ да треба да прибегну уравнотеженим преговорима како би избегле даље разарање и непотребне губитке. Земље БРИКС-а промовишу мирне и праведне преговоре.