„Zupčanik i ptice” – nova pesnička knjiga

Nova pesnička knjiga Mališe Stanojevića „Zupčanik i ptice”, objavljena je u izdanju „Čigoja štampe”. Knjiga je nastajala inspiracijom, iskustvom posmatranja, proučavanjem narodne lirike i umetničke književnosti i sastoji se od pesama, poema i poetskih reminiscencija četiri ciklusa: „Zupčanik i ptice”, „Portreti bez okvira”, „Leđa neba”, „Igra” i dve prolegomene. Kako autor piše u komentarima: „ostvarena poetika pripada projekciji – da se iz ranijih pesama poema, motiva prostranstva, leta, ptica, razvije posebno gledište pesničkog govora. Poetski zupčanik je uzvišeni mehanizam kosmosa. Žljebovi su zapisi o događajima u arheološkom i istorijskom vremenu. U prostoru za ptice su i letilice čovekovog izuma”.Ova neobična knjiga u prvoj prolegomeni poetizovano raspravlja o motivima, koji oblikuju liriku o pticama, stvarajući složene pesme jednostavnih naslova: „Češljugar”, „Brgljez”, „Vrabac”, „Svraka”, „Detlić”, „Kreja”, „Kraguj”. Posebna pažnja je posvećena (portretima) posvetama: pesniku i slikaru Ratku Markoviću poemom „Breg”, koja oslikava pesnikove staze, na kojima neprestano gura imaginarnu bezmernu tvorevinu od reči, duhovnu težinu, do vrha brega; Radosavu Majdevcu, pevaču etno muzike i ilustratoru, poemom „Skela” u kojoj se preinačuje putovanje skelom u zapis životnog puta, klesanjem na kamenom krugu – rozeti, u značenju opisa života od ukrasnih elemenata, koji joj daju iskonsku lepotu i svrstavaju je u prvo nastalo pismo, isprepletano crtežima u olovci malih portreta: kudravog dečaka, nasmejane devojke, čoveka s glavom iz koje se podiže kosmato trnje, kaligrafa, pesnikinje, žene, dece; Gordani Stošić, pesnikinji erotske poezije, poemom „Voda”, dočaravajući vrelo života, erotizam, poetsko raspeće i tragični kraj; i Bošku Suvajdžiću, pesniku i profesoru, pesmom „Struna”, ritmično spajajući fragmente, reči i muziku, dodirujući strunu koja zvonko svetluca i drhti, ukazujući da muzika oplemenjuje stihove i bojama zvuka priča o duši, lepom i uzvišenom, ružnom svetu, bićima i stvarima...

Poetski izazov je svakako ciklus različnih pesama „Leđa neba”, u kome Stanojević sledi poetsku misao o erotici, smehu, skrivanju iza maske, o zapetljanom vremenu života, vraćanju izvoru (velikom točku), o sudbini portreta, mestu odmaranja uz ritmične zvuke i sudaru materijala (kamena, drveta, kosti, udisaju, izdisaju), o trbuhu ulice. U istoimenoj pesmi, posvećenoj pesnicima Vladislavu Petkoviću Disu i Milisavu Krsmanoviću Krci, pesnik sledi svoju ideju refleksije glasa „koji dolazi iz daljine, ogrnut koprenom tajanstvenosti o trajanju i usudu nestajanja. Život je neuspela pobuna. Majušnim bićima i titanima je suđeno da na svojim leđima nose nebeski svod i da drže, kao Atlas, stubove na kojima počiva nebo. I dok naša leđa drže nebeski svod, piše u komentarima Stanojević u povodu ove pesme, leđa neba su pod tovarom onih koji su usnuli u Kosmosu”.

Poetske reminiscencije se očituju u skupini „Igra”, u složenom poetskom postupku, u dosluhu sa novim stihovima. Kako je ova knjiga, u isto vreme autorovo obeležavanje pola veka pisanja poezije, Mališa Stanojević se osvrnuo na svoje početke i prvi naslov rukopisa „Kikot kupačice silazi u reku”, koji je (1972) propao kao celina. U komentarima, između ostalog, govori da je studiozno, tumačenjem i stvaralaštvom, „s lirikom Jesenjina, Majakovskog, Lorke, Njegoša, Drainca, Disa, Miljkovića... gradio okosnicu – poeziju će svi čitati... poezija će ostati jedina istorija...umetnost verse; i sve što se dogodi(lo)u eonu je bit određenog doba, događaja i susreta s ljudima, bilo da su oni iz stvarnosti, ili su lirski junaci... Pre nego iščezne vatra i svetlost, razdvajanje od sveta je u mislima doživljene lepote — plač i smeh se javi”...

Knjiga se završava pesmom „Ditiramb zrikavaca”, koja ima i himničkih elementa, s horskom pesmom u slavu Dionisa, boga vina i uživanja, davanjem značaja svetlosti, koja je „promenljiva i tvorac boje, pejzaža, dana, kiše, praha, mraka, ogledala, perja, skeleta”...

Urednica knjige je Neva Saravija. Na naslovnoj korici je „Plava ptica”, Zoran Ignjatović, akrilik na platnu. Knjigu „otvara” fotografija  „Ogledalo noći u krošnji trešnje” čiji je autor Mališa Stanojević. Dizajn korica i likovnu opremu uradio je Nikola Stanojević.

Ova vredna knjiga obradovaće čitalačku publiku.

Mališa B. Stanojević (Rača, Kragujevačka 1949) visoko obrazovanje i naučna znanja stekao je na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Diplomirao je na grupi za srpskohrvatski jezik i jugoslovenske književnosti. Na istom fakultetu je magistrirao na smeru za savremnu srpsku književnost i odbranio doktorsku disertaciju.

Objavio je dela: „Mesec u slamenom šeširu”, „Hodanje po vetru” (knjige pesama i poema), „Oseno drvo života” (poetsko-alegorični roman), „Portret narodnoga kralja”, „Tragom srpskog vožda”, „Čitanje poezije”, „Dokumenti ogledala prošlosti” ( monografije), „Epohe i stilovi u srpskoj književnosti ” ( hrestomatija, priredio sa Slobodanom Lazarevićem).

Osnivač je Biblioteke „Licej” u godini kada se navršilo 160 godina od osnivanja „Liceuma Knjaževstva Serbie” u Kragujevcu i od te, 1998.godine je urednik i priređivač knjiga za potrebe studija filologije.

U izdavačkoj kući „Koraci”, Kragujevac, uradio je (foto) monografiju „Kragujevac” i Zbornik radova u spomen Radoju Domanoviću „Lako pero Radoja Domanovića”. Urednik je i priređivač Sabranih dela Radoja Domanovića.

U poznatom časopisu „La Vallisa” iz Barija, 1997, u prevodu Dragana Mraovića objavljen mu je veći broj pesama prevedenih na italijanski jezik. U časopisu za priču i priče o pričama „Priča ” bio je član uredništva.

Za doprinos razvoju univerzitetske nastave i učešće u mnogobrojnim manifestacijama u oblasti književnosti i kulture uručena su mu priznanja i zahvalnice.

Dobitnik je nagrade „Radoje Domanović” za naučno – teorijski doprinos satiri Udruženja književnika Srbije, 2020.godine. Član je Udruženja književnika Srbije.

Mališa Stanojević bavi se proučavanjem savremene srpske književnosti i kulturne istorije Srba.